Hemikalije su deo našeg savremenog društva, i svakodnevno upotrebljavamo različite proizvode na bazi hemikalija da bismo svoj život učinili udobnijim i produktivnijim. Međutim, bez dobrih praksi u upravljanju, hemikalije i opasni otpad koji one generišu mogu da predstavljaju značajan rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Neke hemikalije kao što su dugotrajne organske zagađujuće supstance (engl. Persistent Organic Pollutants - POPs) i živa imaju dugoročne negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Nažalost, izlaganje takvim hemikalijama povećava stope obolevanja od kancera, mogu da uzrokuju reproduktivne i razvojne poremećaje, i bolesti imunog sistema.

Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je 2012. godine izgubljeno 1,3 miliona života i umanjen kvalitet života 43 miliona ljudi  usled različitih  invaliditeta izazvanih izlaganjem opasnim hemikalijama. Najsiromašniji pripadnici globalne zajednice su posebno ugroženi usled efekata toksičnog zagađenja. Na primer, 54 posto ukupnog obolevanja izazvanog uticajem hemikalija snose deca mlađa od 15 godina, a čak 33 posto akumuliranih hemikalija u telu majke može da se prenese na dete.

Na svetskom nivou proizvodnja hemikalija je u brzom porastu, i najveći deo te proizvodnje se preseljava u zemlje u razvoju. Iako to vodi višem ekonomskom razvoju, neophodno je da osiguramo da postoje zaštitne mere protiv moguće, s tim povezane toksičnosti. Bezbedno upravljanje hemikalijama i otpadom je bitna komponenta napora koje ulaže UNDP u dostizanju održivog, inkluzivnog i vitalnog razvoja i Ciljeva održivog razvoja (engl. Sustainable Development Goals  - SDGs).

UNDP trenutno podržava 84 zemlje u ispunjenju njihovih obaveza po Štokholmskoj konvenciji o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama tako što, na primer, demonstrira delotvorne alternativne tehnologije i prakse kojima se izbegava ispuštanje POPs hemikalija. Takvi projekti su doveli do adekvatnog odlaganja 9.500 tona dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci, zaštite 220.000 ljudi od visoko rizičnog izlaganja POPs hemikalijama, obuci 300.000 ljudi, i usvajanju 65 različitih mera politike i propisa.

Zanatsko rudarstvo i rudarstvo malog obima za eksploataciju zlata (engl. Artisanal and small-scale gold mining - ASGM) je sektor u kome se koristi najviše žive. Oko 15 miliona ljudi, uključujući procenjenih 3 miliona žena i dece, zarađuje za život radeći u ovakvim rudnicima u 70 zemalja. Izlaganje živi na radu tokom ekstrakcije zlata uzrokuje značajne neželjene neurološke i druge efekte po zdravlje. Zbog toga, UNDP pruža podršku većem broju zemalja u njihovim naporima da smanje i iskorene upotrebu žive u zanatskom rudarstvu za eksploataciju zlata. Osim toga, UNDP pruža pomoć za 42 zemlje u sprovođenju Inicijalne procene žive po Minamata konvenciji i njihove Nacionalne akcione planove za ASGM, procenu zakonskog i regulatornog okvira, smanjenje emisija žive, i postepeno ukidanje proizvoda koji sadrže živu u sektoru zdravstvene zaštite (npr. termometri i aparati za merenje krvnog pritiska).

Zagađenje od plastike predstavlja ozbiljnu pretnju po ljude i prirodnu životnu sredinu. Spaljivanje plastike na otvorenom ispušta dioksine koji su visoko toksični. Potrebno je da ponovo razmislimo kako koristimo plastiku u našem svakodnevnom životu i da preduzmemo potrebne mere da odgovorimo na ovu pretnju.

Globalni fond za životnu sredinu(GEF) već više od 25 godina pruža podršku za adekvatno upravljanje hemikalijama, i sada predstavlja mehanizam za finansiranje sprovođenja mnogih svetskih konvencija o hemikalijama i otpadu. Ta pitanja i nove strategije za podizanje na veći nivo i ubrzanje održivog razvoja su teme o kojima će se diskutovalo na predstojećoj Skupštini GEF koja je održana od 27 - 29 juna u gradu Da Nang u Vijetnamu.

* * *

U Srbiji, UNDP podržava Vladu Republike Srbije u jačanju sinergije između nadležnih institucija za uspešnije ispunjavanje obaveza  prema Bazelskoj, Roterdamskoj, Stokolmskoj i Minamata konvenciji. Uspešno završen projekat „Jačanje kapaciteta i strateškog partnerstva za bezbedno upravljanje hemikalijama“ doprineo je, između ostalog, boljoj saradnji državnih institucija i nevladinog sektora u oblasti bezbednog upravljanja hemikalijama u proizvodima. U okviru projekta finansiranog od strane Globalnog fonda za životnu sredinu “Prva procena stanja žive u Republici Srbiji” pripremljen je po prvi put sveobuhvatan inventar žive, koji predstavlja prvi korak ka ratifikaciji Mianamta konvencije o živi. Bazirajući se na uspešnim rezultatima sprovedenih projekata u oblasti bezbednog upravljanja hemikalijama i otpadom, novi dvogodišnji projekat će doprineti daljem jačanju međuinstitucionalne saradnje za uspešno ispunjavanje obaveza  prema Bazelskoj, Roterdamskoj, Stokolmskoj i Minamata konvenciji, sa fokusom na osetljive i marginalizovane grupe stanovništva.