O Srbiji

19.7%

Ukupna stopa nezaposlenosti (Republički zavod za statistiku 2016)

44.2%

Stopa nezaposlenosti mladih (Republički zavod za statistiku 2016)

74.1

Očekivani životni vek pri rođenju (Izveštaj o humanom razvoju 2014)

96.6%

Stopa završavanja osnovne škole (Devinfo 2011)

83.6%

Stopa završavanja srednje škole (Devinfo 2014)

33.6%

Procenat žena među poslanicima Narodne skupštine Srbije (NARS 2014)

42

Indeks percepcije korupcije (Transparency International 2013)

21.2%

% energije generisane iz obnovljivih izvora u krajnjoj potrošnji energije (Ministarstvo energetike)

63.4

Broj personalnih računara na 100 stanovnika (Devinfo 2013)

Uvod

Republika Srbija se nalazi na raskrsnici puteva Centralne i Jugoistočne Evrope, i zauzima južni deo Panonske nizije i centralnog Balkana. Srbija je zemlja bez izlaza na more i graniči se sa Mađarskom na severu; Rumunijom i Bugarskom na istoku; BJR Makedonijom na jugu; i Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom na zapadu; Srbija se takođe graniči sa Albanijom, preko osporavanog regiona Kosova*. Beograd, prestonica Srbije, spada među najstarije evropske gradove i jedan je od najvećih gradova istočne Centralne Evrope.

*Naziv ne odražava status Kosova i navodi se u skladu sa Rezolucijom 1244 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenja nezavisnosti Kosova

Istorijat

  Izrada tradicionalnog "Pirotskog tepiha"

U svojoj novijoj istoriji, Srbija je postala samostalna i nezavisna republika u leto 2006. godine nakon što se Crna Gora referendumom odlučila za nezavisnost i istupila iz Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Na specijalnom zasedanju Narodne skupštine u Beogradu Srbija je proglašena za pravnu sledbenicu Državne zajednice. Srbija je nasledila članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim institucijama uključujući Savet Evrope, OEBS, Partnerstvo za mir, BSEC (Crnomorska ekonomska saradnja), i CEFTA.

Okončanje Državne zajednice Srbija i Crna Gora obeležilo je poslednje poglavlje istorije separatizma šest republika nekadašnje Socijalističke Republike Jugoslavije koja je proglašena 1945. godine i obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, i BJR Makedoniju.

Izazovi

 Irena Vojackova-Sollorano, Stalna predstavnica UNDP i Ivica Dacic, Ministar spoljnih poslova Republike Srbije

Ekonomske reforme praktično su zaustavljene 2012. godine. Nakon vrlo skromnog rasta od 1,6% tokom 2011, što je jedna od najnižih stopa zabeleženih u regionu, ekonomski rast iz 2012 doveo je do smanjenja BDP za 2%, uglavnom usled kombinacije slabe spoljne i domaće potražnje. Industrijska proizvodnja i izvoz nastavili su da beleže pad u drugom kvartalu 2012, a letnja suša je imala negativne posledice po rezultate u poljoprivredi, uzrokujući gubitke veće od 50% kod mnogih kultura.

Fiskalni deficit je značajno povećan a nivo javnog duga i suverenog duga premašio je plafon od 45%, što je ekvivalent za 7% BDP-a, u odnosu na maksimalni nivo koji propisuje Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa smanjenje budžetskog deficita na 3,6% BDP-a.

Pokazatelji tržišta rada pogoršavaju se četvrtu godinu zaredom. Nakon kontrakcije ekonomske aktivnosti usledio je porast nezaposlenosti, koja je dostigla 28% na nacionalnom nivou, uz stope koje čak prelaze 50% na jugu i jugozapadu Srbije. I privredna aktivnost i stopa zaposlenosti spale su na najniži nivo u protekloj deceniji.

Indeks humanog razvoja prilagođen za nejednakost pokazuje povećanje društveno-ekonomskih dispariteta u Srbiji.

Ukoliko se očuva konsenzus oko tržišne privrede, biće potrebne dalje mere za poboljšanje ekonomskih učinaka i povećanje otpornosti ekonomije. Biće neophodno da Vlada nađe načine da održi pro-investicioni model koji je sledila tokom prvih 100 dana rada Vlade. Srednjoročna perspektiva i dalje je povoljna, pod uslovom da se uspešno povrati poverenje domaćih i međunarodnih investitora.

Rezultati

Studenti Univerziteta u BeograduStudenti Univerziteta u Beogradu

Srbije je relativno dobro pozicionirana u pogledu Indeksa humanog razvoja (HDI). Tokom 2012. godine HDI je procenjen na 0.769, što pozicionira Srbiju u kategoriju zemalja sa visokim humanim razvojem. Prosečno godišnje povećanje pozicije za Srbiju iznosi 0.6%, što je u skladu sa projektovanim ciljanim vrednostima iz Nacionalnog programskog dokumenta za Srbiju.  Međutim, Srbija je suočena sa strukturalnim problemima koji će biti ograničavajući faktor dugoročnog razvoja i koji mogu da ugroze održanje bolje pozicije u pogledu HDI.

Srbija ja zvanično kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali još uvek nije započela pregovore o pridruživanju EU. Srbija spada u red zemalja sa gornjim srednjim primanjima (WB, IMF), koja je ostvarila najsnažniji napredak u regionu u pogledu ukupnih demokratskih ocena (FH) kao i sveukupnog demokratske, ekonomske i upravne transformacije.

Uprkos rastućim političkim i ekonomskim ograničenjima, odlučnost Vlade u borbi protiv korupcije značajno je porasla.

UNDP UNDP u svetu

Nalazite se na... UNDP Srbija 
Kliknite na... UNDP globalno

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Makedonija (Bivša jugoslovenska republika) Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam Svazilend

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve