• 20.8%

    Ukupna stopa nezaposlenosti (Republički zavod za statistiku 2014)

  • 49.4%

    Stopa nezaposlenosti mladih (Republički zavod za statistiku 2013)

  • 74.1

    Očekivani životni vek pri rođenju (Izveštaj o humanom razvoju 2014)

  • 96.6%

    Stopa završavanja osnovne škole (Devinfo 2011)

  • 83.32%

    Stopa završavanja srednje škole (Devinfo 2012)

  • 33.6%

    Procenat žena među poslanicima Narodne skupštine Srbije (NARS 2014)

  • 42

    Indeks percepcije korupcije (Transparency International 2013)

  • 21.2%

    % energije generisane iz obnovljivih izvora u krajnjoj potrošnji energije (Ministarstvo energetike)

  • 63.4

    Broj personalnih računara na 100 stanovnika (Devinfo 2013)

O Srbiji

Uvod


Most na Adi u Beogradu obojen u plavo na Svetski dan autizma

Republika Srbija se nalazi na raskrsnici puteva Centralne i Jugoistočne Evrope, i zauzima južni deo Panonske nizije i centralnog Balkana. Srbija je zemlja bez izlaza na more i graniči se sa Mađarskom na severu; Rumunijom i Bugarskom na istoku; BJR Makedonijom na jugu; i Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom na zapadu; Srbija se takođe graniči sa Albanijom, preko osporavanog regiona Kosova*. Beograd, prestonica Srbije, spada među najstarije evropske gradove i jedan je od najvećih gradova istočne Centralne Evrope.

*Naziv ne odražava status Kosova i navodi se u skladu sa Rezolucijom 1244 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenja nezavisnosti Kosova

Istorijat


Izrada tradicionalnog "Pirotskog tepiha"

U svojoj novijoj istoriji, Srbija je postala samostalna i nezavisna republika u leto 2006. godine nakon što se Crna Gora referendumom odlučila za nezavisnost i istupila iz Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Na specijalnom zasedanju Narodne skupštine u Beogradu Srbija je proglašena za pravnu sledbenicu Državne zajednice. Srbija je nasledila članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim institucijama uključujući Savet Evrope, OEBS, Partnerstvo za mir, BSEC (Crnomorska ekonomska saradnja), i CEFTA.

Okončanje Državne zajednice Srbija i Crna Gora obeležilo je poslednje poglavlje istorije separatizma šest republika nekadašnje Socijalističke Republike Jugoslavije koja je proglašena 1945. godine i obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, i BJR Makedoniju.

Izazovi


Irena Vojackova-Sollorano, Stalna predstavnica UNDP i Ivica Dacic, Ministar spoljnih poslova Republike Srbije

Ekonomske reforme praktično su zaustavljene 2012. godine. Nakon vrlo skromnog rasta od 1,6% tokom 2011, što je jedna od najnižih stopa zabeleženih u regionu, ekonomski rast iz 2012 doveo je do smanjenja BDP za 2%, uglavnom usled kombinacije slabe spoljne i domaće potražnje. Industrijska proizvodnja i izvoz nastavili su da beleže pad u drugom kvartalu 2012, a letnja suša je imala negativne posledice po rezultate u poljoprivredi, uzrokujući gubitke veće od 50% kod mnogih kultura.

Fiskalni deficit je značajno povećan a nivo javnog duga i suverenog duga premašio je plafon od 45%, što je ekvivalent za 7% BDP-a, u odnosu na maksimalni nivo koji propisuje Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa smanjenje budžetskog deficita na 3,6% BDP-a.

Pokazatelji tržišta rada pogoršavaju se četvrtu godinu zaredom. Nakon kontrakcije ekonomske aktivnosti usledio je porast nezaposlenosti, koja je dostigla 28% na nacionalnom nivou, uz stope koje čak prelaze 50% na jugu i jugozapadu Srbije. I privredna aktivnost i stopa zaposlenosti spale su na najniži nivo u protekloj deceniji.

Indeks humanog razvoja prilagođen za nejednakost pokazuje povećanje društveno-ekonomskih dispariteta u Srbiji.

Ukoliko se očuva konsenzus oko tržišne privrede, biće potrebne dalje mere za poboljšanje ekonomskih učinaka i povećanje otpornosti ekonomije. Biće neophodno da Vlada nađe načine da održi pro-investicioni model koji je sledila tokom prvih 100 dana rada Vlade. Srednjoročna perspektiva i dalje je povoljna, pod uslovom da se uspešno povrati poverenje domaćih i međunarodnih investitora.

Rezultati

Studenti Univerziteta u Beogradu
Studenti Univerziteta u Beogradu

Srbije je relativno dobro pozicionirana u pogledu Indeksa humanog razvoja (HDI). Tokom 2012. godine HDI je procenjen na 0.769, što pozicionira Srbiju u kategoriju zemalja sa visokim humanim razvojem. Prosečno godišnje povećanje pozicije za Srbiju iznosi 0.6%, što je u skladu sa projektovanim ciljanim vrednostima iz Nacionalnog programskog dokumenta za Srbiju.  Međutim, Srbija je suočena sa strukturalnim problemima koji će biti ograničavajući faktor dugoročnog razvoja i koji mogu da ugroze održanje bolje pozicije u pogledu HDI.

Srbija ja zvanično kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali još uvek nije započela pregovore o pridruživanju EU. Srbija spada u red zemalja sa gornjim srednjim primanjima (WB, IMF), koja je ostvarila najsnažniji napredak u regionu u pogledu ukupnih demokratskih ocena (FH) kao i sveukupnog demokratske, ekonomske i upravne transformacije.

Uprkos rastućim političkim i ekonomskim ograničenjima, odlučnost Vlade u borbi protiv korupcije značajno je porasla.

Country flag
Country map
Statistika
Glavni grad
Beograd
Broj stanovnika
7.120.666
Površina (km2)
86.361
Indeks humanog razvoja
0.745

Sources: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Republički zavod za statistiku Republike Srbije