Ovo istraživanje doprinosi saznanju o potencijalnoj radikalizaciji mladih koje može dovesti do nasilnog ekstremizma u Srbiji. 

Ono ukazuje da su slabe tačke u Srbiji društvena fragmentacija unutar etničkih grupacija i nedostatak prilika za mlade ljude, a posebno je izdvojena uloga globalnih i regionalnih politika koje doprinose razvoju konflikata i ujedno predstavljaju glavne pokretače radikalizacije. Mladi Bošnjaci i Albanci primećuju versku diskriminaciju, ali kako manjinsko tako i većinsko stanovništvo doživljava sebe kao žrtve nepravde.

Ovo istraživanje ukazuje i na to da  banalizacija nasilja u medijima nije tako važan pokretač radikalizacije i prihvatanja modela nasilnog ponašanja. Takođe, mladi ljudi u Srbiji se osećaju relativno bezbednim u svom lokalnom okruženju, što jeste važan preduslov za smanjenje društvenih tenzija u tim sredinama.

U svim regionima, najmlađi ispitanici – starosti između 15 i 19 godina – su najglasniji i za koje postoji najveća verovatnoća da će primeniti nasilje. Mladi ljudi su, generalno govoreći, tradicionalni. Oni su puni nade i optimisti, ali njihov optimizan se smanjuje sa godinama, kada postaju razočarani i ogorčeni. Mladi ljudi su nepoverljivi prema društvenim akterima i ne veruju u jednake mogućnosti zaposlenja u privatnom sektoru. Istovremeno, oni ni ne istražuju druge mogućnosti izvan njihovih regiona -  njihove “zone komfora”.