Pravni okvir

Upravljanje finansijskim resursima i povrat troškova UNDP

Upravljanje finansijskim resursima u okviru UNDP-a vrši se u skladu sa UNDP Finansijskim pravilima i propisima (u prilogu) i u skladu sa Politikom povrata UNDP troškova (u prilogu). Politika povrata UNDP troškova osigurava da ostala sredstva mobilisana preko Kancelarije UNDP u Srbiji stvaraju okruženje za adekvatnu i održivu podršku Vladi Republike Srbije. Svi troškovi povezani sa realizaciju programa iz okvira ostalih sredstava na nivou zemlje i na nivou centrale su takvi da osiguravaju puno pokriće putem mehanizama povrata troškova.

UNDP omogućava povrat troškova za pružene usluge tako što troškove naplaćuje od GMS i ISS na sledeći način:

Podrška za opšte upravljanje (GMS) pokriva troškove sledećih usluga:

  • Identifikacija, formulacija i ocena projekata
  • Utvrđivanje modaliteta realizacije i procena lokalnih kapaciteta
  • Informisanje zaposlenih na projektu i konsultanata na početku i na kraju realizacije projekta
  • Opšti nadzor i monitoring, uključujući učešće u revizijama projekata
  • Prijem i raspodela resursa i izveštavanje donatora o finansijskim resursima
  • Tematske i tehničke aktivnosti u biroima
  • Transfer sistema, IT infrastrukture, brendiranja, i transfer znanja

Minimalna GMS naknada za pokriće troškova iznosi 8% za troškove zajedničkih fondova i fondova trećih lica.

Minimalna GMS naknada za pokriće troškova iznosi 5% za podelu troškova za resurse vlada (zavisno od praga za pojedinačne portfelje).

Kancelarije UNDP u zemljama imaju mandat da se strogo pridržavaju UNDP Politike pokrića troškova.

 

Usluge podrške u realizaciji (ISS) uključuju troškove sledećih usluga:

Naknade za usluge na osnovu konkretnih usluga pruženih za projekte na osnovu Liste stvarnih cena (potvrđeno od Centrale UNDP 2011. godine).

UNDP omogućava pokriće troškova tako što fakturiše cene pruženih usluga svojim sestrinskim agencijama u okviru UN sistema na sledeće načine:

  • Primenom standardizovanih usluga na osnovu Liste univerzalnih cena, i
  • Ad-hoc usluge o kojima se zasebno pregovara.

Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (IPSAS)

2012. godine UNDP je uveo Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (IPSAS) koji predstavljaju posebno razvijene standarde finansijskog izveštavanja koji se generalno smatraju primerom najbolje prakse za organizacije u javnom sektoru, jer primenjuju najstrože zahteve u pogledu jasnoće i transparentnosti.

Preko pedeset vlada je do sada uvelo ili radi na uvođenju standarda IPSAS. Standardi IPSAS se zasnivaju na kompletnom kumulativnom računovodstvu, za razliku od ranije primenjivanog Sistema računovodstvenih standarda Ujedinjenih nacija (UNSAS), čija primena je napuštena 2011. godine.

Poštovanje standarda IPSAS obezbeđuje da finansijski izveštaji UNDP-a budu kompletni i daju preciznu sliku o njegovoj finansijskoj poziciji. Usvajanje standarda IPSAS omogućilo je:

  • Viši nivo odgovornosti
  • Bolju transparentnost
  • Veći kredibilitet
  • Sveukupno bolje rukovođenje i planiranje
  • Bolje upravljanje programima
  • Ujednačavanje izveštaja i izjava u celom UN sistemu

 

Harmonizovan pristup gotovinskim transferima (HACT)

Harmonizovan pristup gotovinskim transferima (HACT) uvodi novi način upravljanja procesom prenosa gotovine izvršnim partnerima UNDP-a.

Agencije iz sistema Ujedinjenih nacija sprovode promene u načinima kako obavljaju svoje aktivnosti i u programskom i u operativnom pogledu sa ciljem da održe korak sa promenama koje se dešavaju u svetu razvojne saradnje.

Upravljanje gotovinskim transferima na račun izvršnih partnera prebačeno je na sistem HACT sa ranijeg sistema rigidnih kontrola, gde se sadašnji sistem zasniva na pristupu upravljanja rizikom, sa ciljem da se:

  • Smanje troškovi transakcija koji se odnose na nacionalne programe za agencije UNDG ExCom, kroz pojednostavljena i harmonizovana pravila i procedure kao i lakše traženje informacija i izveštavanja o sredstvima.
  • Jačaju kapaciteti izvršnih partnera za delotvorno upravljanje resursima;
  • Pomogne u kontroli rizika u vezi sa upravljanjem sredstvima, a time i da se unapredi sveukupna delotvornost.

Pre uvođenja sistema HACT, sprovode se makro- i mikro-procene sa ciljem da se utvrdi nivo rizika u odnosu na transfer velikih iznosa sredstva i da se identifikuju nedostajuća znanja kako bi program popunio nedostatke.

Mikro-procene sprovode agencije UN skupa sa izabranim izvršnim partnerima. Na osnovu rezultata procene planiraju se potrebne aktivnosti za postizanje utvrđenih ciljeva za izabranog izvršnog partnera. UN u Srbiji primenjuje sistem HACT počev od 2011. godine.