UNDP i UN sistem

ALternative text for images

Članstvo Srbije u UN

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je jedna od originalnih članica Ujedinjenih nacija, u njeno ime Povelja UN potpisana je dana 26. juna 1945 a ratifikovana 19. oktobra 1945, i bila je članica sve do svoje dezintegracije čemu je usledio prijem novih članica, odnosno Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Republike Slovenije, bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Savezna Republika Jugoslavije primljena je u članstvo Ujedinjenih nacija Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/55/12 od 1. novembra 2000. godine.

Dana 4. februara 2003, nakon usvajanja i potvrđivanja Ustavne povelje DZ Srbije i Crne Gore od strane Skupštine Savezne Republike Jugoslavije, zvanični naziv "Savezna Republika Jugoslavija" promenjen je u Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Pismom od 3. juna 2006, Predsednik Republike Srbije obavestio je Generalnog sekretara UN da se članstvo Srbije i Crne Gore nastavlja članstvom Republike Srbije, nakon proglašenja nezavisnosti od strane Crne Gore.

Koordinacija UN

U Srbiji, kao i u mnogim drugim državama, Rezidentni predstavnik UNDP-a istovremeno ima i svojstvo Rezidentnog koordinatora.

Sistem rezidentnih koordinatora (RCS) obuhvata sve organizacije sistema UN u Srbiji. Rezidentni koordinator je ovlašćeni predstavnik Generalnog sekretara i vođa Nacionalnog tima UN u zemlji.

Kancelarija Rezidentnog predstavnika Ujedinjenih nacija pruža direktnu podršku Rezidentnom koordinatoru UN i Nacionalnom timu UN, uključujući savetodavnu, stručnu, organizacionu i podršku u upravljanju.

Sistem rezidentnih koordinatora ima za cilj bolju saradnju između operativnih aktivnosti za razvoj sistema UN i njihovu integraciju u nacionalne planove i prioritete. Svrha koordinacione funkcije je da osigura da operativne aktivnosti sistema UN daju delotvoran doprinos nacionalnom razvoju, da se pruži fleksibilan odgovor na potrebe zemlje domaćina, sa ciljem da se maksimizira sveukupni učinak podrške sistema UN. Takve aktivnosti se realizuju za dobrobit države domaćina, na njen zahtev, i u skladu sa njenim sopstvenim razvojnim politikama i prioritetima. 

Nacionalni programski dokument UNDP-a je usklađen sa Okvirom za razvojnu pomoć UN za Srbiju, koji omogućava usklađenost između aktivnosti koje sprovode UNDP i ostale agencije Ujedinjenih nacija.

Zajedničko programiranje 

Zajednički program predstavlja jedan set aktivnosti sadržanih u zajedničkom planu rada sa odgovarajućim budžetom koji realizuju i finansiraju dve ili više agencija Ujedinjenih nacija radi podrške rezultatima od zajedničkog interesa.

Zajedničko programiranje ne samo da olakšava saradnju sa agencijama Ujedinjenih nacija, već takođe omogućava smanjenje troškova transakcija, izbegava preklapanja, i povećava ostvareni uticaj razvojnih projekata i razvojne pomoći uopšteno. Zajednički projekti takođe pomažu sistemu UN da podrži dostizanje nacionalnih razvojnih ciljeva na koherentniji, delotvorniji i efikasniji način.  

Reforme Ujedinjenih nacija koje je inicirao Generalni sekretar Kofi Annan dovele su do sveobuhvatnog „remonta“ sistema Ujedinjenih nacija. Jedna od preuzetih obaveza u okviru ovih reformi je da se unapredi sveukupna delotvornost agencija UN višim stepenom zajedničkog programiranja i objedinjavanja njihovih resursa.

U praksi to znači da najmanje dve agencije UN rade zajednički sa jednim ili više nacionalnih partnera na realizaciji jednog projekta. Jedinstven projektni dokument sa zajedničkim planom rada i zajedničkim budžetom jasnije uređuje uloge i odgovornosti svih partnera koji učestvuju u zajedničkom projektu.

Sveukupno, najvažniji faktor koji se razmatra kod zajedničkog programiranja je kakva dodatna vrednost će biti ostvarena primenom ovog pristupa razvojnom programiranju.

UN agencije u Srbiji