Objavite priču, ljudima je stalo i institucije reaguju

25 сеп 2013

UNDP u Srbiji i Agencija za borbu protiv korupcije odlučile su da objavljuju priloge u korupciji na društvenim medijima. Želeli smo da se probijemo kroz suviše obazrivu uređivačku politiku glavnih medija i da obezbedimo nove, najsavremenije veštine za umrežavanje mladim novinarima. Mi smo ih nazvali “Mladi istraživači”, da bismo na taj način naglasili istraživački aspekt njihovog rada. Tako smo postigli dogovor sa organizacijama Pištaljka, i Transparentnost Srbija da tri mlada novinara integrišemo u ove tri organizacije i da im pomognemo da dođu do činjenica i objave profesionalne priloge preko socijalnih medija u nadi da će dopreti do najvećeg broja čitalaca i ostvariti najveći učinak.

Novinari su napisali skoro 30 istraživačkih priloga i 10 istraživačkih blogova koji otkrivaju slučajeve korupcije u lokalnim samoupravama, prilikom javnih nabavki medicinske opreme i farmaceutskih i drugih proizovda. Sve ove prilike videlo je na hiljade ljudi i na njihovoj daljoj promociji su radili Agencija za borbu protiv korupcije i UNDP u Srbiji preko Twittera i Facebooka.  

Nakon šest meseci od početka naš istraživački pristup daje rezultate: u avgustu 2013 Ministarstvo kulture RS podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu, reagujući na članak mladog istraživača o navodnoj korupciji. A pre nekoliko nedelja, Ministarstvo zdravlja podnelo je još jednu prijavu po osnovu izveštaja istraživača Pištaljke o tome kako bolnice u Srbiji nabavljaju nelicenciranu medicinsku opremu.

“Naša istraživanja dovela su do toga […] da je Agencija za borbu protiv korupcije podnela prijave protiv državnih službenika i da je u toku istraga od strane nadležnih organa ”, kaže Vladimir Radomirović, rukovodilac i urednik Pištaljke. “Ne treba ni naglašavati da je saradnja između uzbunjivača i novinara od suštinskog značaja u ovakvim predmetima”, dodaje on.

Da li su organi Srbije reagovali prosto zato što su UNDP u Srbiji i Agencija za borbu protiv korupcije podržale projekat Mladi istraživač, u okviru kog su ovi prilozi objavljeni? Ili je to znak da institucije Srbije pokazuju stvarnu zainteresovanost da reaguju na ovakve navode o korupciji?

Verujemo da se radi o ovom drugom. I ukoliko je ta zainteresovanost stvarna, onda zašto ne proširiti broj i opseg priloga i pokrenuti još širu reakciju? To bi svakako ublažilo osnovne probleme sa kojima se istraživačko novinarstvo danas suočeva – nedostatak sredstava i preterani oprez urednika. Na nedavno održanoj EU konferenciji  „Progovori“ (Speak-up) o slobodi medija održanoj u Briselu, Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), sugerisao je da krupni kapital kontroliše uređivačku politiku što, uporedo sa smanjenjem donatorske podrške, potkopava istraživačko novinsrstvo i negativno utiče na reakcije institucija.

Slično tome, Radomirović smatra da ima mnogo oportunizma u mejnstrim medijima, koji se retko upuštaju u istraživačko novinarstvo unutar svojih kuća, već radije koriste Pištaljkine članke. “Interesantno je da pokazuju tendenciju da prenose naše priloge”.

Dakle, kako objaviti priču, kako zainteresovati javnost i institucije da reaguju?

Stopa penetracije interneta u Srbiji iznosi skoro 60% pri čemu dve trećine korisnika postavlja poruke na pričaonicama ili društvenim mrežama. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 92.1% mladih korisnika interneta (starosti od 16 do 24 godine) ima otvoren nalog na društvenim mrežama, uglavnom na Facebooku i Twitteru.

To znači da postoje hiljade potencijalnih mladih istraživača koji bi mogli da budu od koristi nacionalnim i lokalnim organima da reaguju. Ključno je da im se obezbede osnovne veštine, slično onome što smo mi obezbedili mladim novinarima preko projekta Mladi istraživači. Uključenost većeg broja ljudi proizvela bi veći broj konkretnih priča i privuklo pažnju i zainteresovanost građana i konačno pokrenulo reakciju Vlade.

Čak i danas, Pištaljka dnevno prima šest navoda od potencijalnih uzbunjivača, preko svoje web platforme, za koju su UNDP i Agencija za borbu protiv korupcije pružile podršku da se u potpunosti podigne na nivo pune anonimnosti. Vladimir Radomirović smatra da je ovakva uključenost građana ključna komponenta za probijanje kruga korupcije i ima i spreman recept:

“Naši novinari imaju poteškoće da se nose sa velikim brojem prijava koje primamo. To je razlog što planiramo da se proširimo i da angažujemo veći broj mladih izveštača koji su zainteresovani da isražuju korupciju”.

Pre dva meseca, organizacija „Srbija u pokretu“ uvela je sistem SMS poruka za podnošenje prijava o korupciji u sektoru zdravstva. Do sada su primili 533 SMS poruke od pacijenata preko svog web portala. Ali, čak i uz vrlo predano praćenje, veoma je teško obraditi u potpunosti sve od 370 do sada primljenih validnih navoda o korupciji. To je razlog što je organizacija Srbija u pokretu angažovala nove volontere da prate SMS poruke – i pokazalo se da postoji zainteresovanost volontera!

Navedeni primeri pokazuju da ljudi žele da se angažuju.

“Dajte im platformu i oni će prijavljivati korupciju”, kaže Jelena Manić Petronikolos, Programski referent UNDP-a.

Naši mladi novinari stoje na plećima velikana, jer su oni istraživali korupciju, goruću temu u Srbiji, o čemu svedoči UNDP Anketa o pokazateljima korupcije.  Takve priče prodaju same sebe.

Budući istraživači ne moraju da razotkriju aferu “Votergejt” da bi se njihov glas čuo. Mogu da istraže i pišu o svakdnevnim problemima sa kojima se obični građani suočavaju, i njihov glas će se čuti. Pod uslovom, naravno, da se međusobno povežu, da unaprede svoje veštine umrežavanja i pisanja za web, kao i da dobiju mentorsku podršku novinara profesionalaca. Kada „prođu ovu školu“ mogu da objavljuju svoje priloge preko društvenih mreža, ili bar da objavljuju “dojave”, koje će pokrenuti profesionalce da kopaju dalje. Kako su priče mladih istraživača o korupciji pokrenule reakciju Vlade Srbije, tako će i obične priče, čak i sa lokalnog nivoa, definitivno moći da postignu isto to.