• Rad sa počiniocima – bolja zaštita za žrtve rodno zasnovanog nasilja

    01 окт 2013

    Centri za socijalni rad (CSR) postoje u svakoj opštini u Srbiji i predstavljaju kičmu sistema socijalne zaštite. Centri se oslanjaju na instituciju koja donosi odluke na centrlizovanom nivou, odnosno na Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike – koje je primarni partner UNDP-a u oblasti borbe protiv rodno zasnovanog nasilja.

    Tokom proteklih pet godina, UNDP je pružao podršku sistemu socijalne zaštite sa ciljem da se podrobnije angažuje u borbi protiv rodnih aspekata nasilja. Takvi napori imaju za rezultat novi okvir politike koji obavezuje institucionalne / opšte pružaoce usluga da pri odgovoru na potrebe koje ima žrtva za zaštitom obrate posebnu pažnju na rodno zasnovano nasilje.

    Pre tri godine UNDP u Srbiji učinio je prvi korak ka novom pristupu i pilotirao ga, sa ciljem da proširi opseg usluga zaštite u borbi protiv nasilja nad ženama. Osnova ideja ovog projekta bila je da donekle izmeni uobičajenu percepciju javnosti stavljajući naglasak na intervencije usmerene na počinioce a ne samo na žrtve nasilja. Uveli smo program rada sa počiniocima nasilja nad ženama, na osnovu norveškog modela dobre prakse “Alternativ Til Vold” (Alternativa nasilju – ATV: http://atv-stiftelsen.no/engelsk). UNDP je stupio u kontakt sa tri najsnažnija gradska centra za socijalni rad (GSSR) koji su imali funkcionalne centre za bračno i porodično savetovanje: u Beogradu (http://www.gcsrbg.com/strana/projekat-%E2%80%9Euvodjenje-programa-rada-sa-pociniocima-nasilja-u-porodici%E2%80%9C), Kragujevcu (http://www.solidarnost.org.rs/?page_id=472) i Nišu (http://www.csr-nis.rs/). Preko norveških eksperata obezbeđena je obuka i mentorstvo za 16 profesionalaca u trajanju od godinu dana. Nakon sticanja relevantnih kapaciteta, socijalni radnici su upareni za rad u 8 timova (jedna žena i jedan muškarac u svakom timu) i počeli su da primenjuju novostečene veštine u svom svakodnevnom radu.

    Zahvaljujući ovakvom radu, sproveden je tretman za 25 počinilaca u Kragujevcu tokom 2012. Oko 95% tretiranih počinilaca upućeno je na programe od strane Javnog tužilaštva, institucije sa kojom su centri za socijalni rad potpisali Memorandum o razumevanju o saradnji u predmetima nasilja nad ženama. Na grupnu terapiju je nakon detaljne inicijalne procene putem pojedinačnih intervjua primljeno 17 počinilaca nasilja. Gradski centar za socijalni rad Niš je izvršio procenu 23 počinioca i radio sa 19 njih koji su ispunili uslove za terapiju. Centar za socijalni rad Beograd stupio je u kontakt sa 22 počinioca. 80% počinilaca uključenih u program nije ponovilo nasilje tokom trajanja terapije.

    Obučeni profesionalci takođe su izradili program obuke prilagođen konkretnim uslovima, sa ciljem da stečeno znanje i veštine dalje prenose svojim kolegama na lokalnom nivou. Program obuke (http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/Katalog%20akreditovanih%20programa%20obuke.pdf) je akreditovan od strane Zavoda za socijalnu zaštitu Republike Srbije, koji je ovlašćeno telo za izdavanje licenci i akreditacija za usluge i stručne obuke u oblasti sistema socijalne zaštite.

    Ovakvi ostvareni konkretni rezultati ohrabrili su UNDP da dalje proširi aktivnosti svog programa rada sa počiniocima u 6 dodatnih gradskih centara za socijalni rad, pa su obučeni centri u Novom Sadu, Subotici, Kraljevu, Čačku, Kruševcu i Leskovcu, ovaj put od strane nacionalnih eksperata koji su ih osposobili za rad sa počiniocima.

    “Da sada je naš rad bio usredsređen isključivo na žrtve nasilja, što se pokazalo nedovoljnim kao mera za zaustavljanje nasilja. Zadovoljstvo nam je što učestvujemo u ovom novom programu i polažemo velike nade da će novi program upotpuniti naše napore za bolju zaštitu žrtava nasilja”, kaže direktor Gradskog centra za socijalni rad Novi Sad, Nenad Drašković, na konferenciji za štampu pre nekoliko dana (http://www.dnevnik.rs/novi-sad/poducavanjem-sprecavaju-nasilje-u-porodici).

    “Verujem da će ovaj program uspeti da se usmeri na ciljnu grupu kojom se sistem socijalne zaštite do sada nije dovoljno bavio i da će doprineti značajnom smanjenju recidivizma među počiniocima nasilja nad ženama ”, dodaje Dijana Prčić, Direktor Gradskog centra za socijalni rad Subotica.

    Svesni smo da se u sledećoj proširenoj fazi mogu pojaviti dva izazova. Prvo, UNDP u Srbiji je odgovoran za osiguranje visokog standarda pružanja usluga u 6 novih gradskih centara za socijalni rad. Uz inicijalnu podršku norveških eksperata dogovoreno je da bi se smatralo uspehom ukoliko bi 80% počinilaca uspešno okončalo terapiju. S druge strane, moraćemo da dokažemo održivost programa nakon što počinioci okončaju terapiju. Inicijalni pokazatelji govore da više od 80% počinilaca koji su uspešno završili terapiju nije počinilo nasilje tokom trajanja terapije. Obzirom da se radi o programu koji je relativno skoro uveden, još uvek nismo u mogućnosti da merimo da li počinioci ostaju nenasilni tokom perioda nakon tretmana. Prema tome, potrebni su novi pokazatelji koji će se odnositi na ponašanje počinilaca. Kroz ex-post procenu planiramo da intervjuišemo bivše počinioce i da od njih čujemo kako oni doživljavaju promene u sopstvenom ponašanju i u odnosima moći sa njihovim intimnim partnerkama tri i šest meseci nakon okončanja terapije. Takođe ćemo stupiti u kontakt sa njihovim partnerkama da čujemo i glas žrtava i njihovo viđenje promene.


O autoru
thumbnail

Vesna Jarić je ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i koordinatorka Zajedničkog projekta UNCT pod nazivom “Integrisan odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji”. Feministkinja, autorka brojnih radova, publikacija i knjiga na temu ljudskih prava žena, magistarka filologije i doktorantkinja u oblasti međunarodnih odnosa.