Zašto nam je potrebna baza podataka o gubicima usled katastrofa? Odgovor dolazi iz Srbije

24 окт 2013

“Ne možemo da eliminišemo katastrofe, ali možemo da ublažimo rizik. Možemo da smanjimo štetu i spasemo više života” - Ban Ki-Mun, Generalni sekretar UN

Svaki dolar (1$) uložen u sprečavanje katastrofa donosi uštedu od sedam dolara (7$) koji mogu da se iskoriste za vraćanje života u normalu nakon katastrofe. Ali, da bismo znali u šta da investiramo, potrebne su nam informacije o tome gde bi katastrofa mogla da se desi.

Iako je svaka katastrofa drugačija od ostalih, neophodno je obratiti pažnju na njihovo ponavljanje. Zato nam je potrebna alatka koja će nam omogućiti da bolje razumemo trendove katastrofa i njihove uticaje na osnovu čega možemo da donosimo informisane odluke o prevenciji, merama ublažavanja posledica i planiranju budućih mera.

DesInventar je jedan od malobrojnih dokazanih alata za izgradnju baze podataka pa ga Kancelarija UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNISDR), Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Sektor za vanredne situacije u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije pilotiraju upravo ovde, u Srbiji!

DesInventar omogućava standardizovano prikupljanje, analizu i grafičko predstavljanje informacija o učestalosti katastrofa i gubicima koje one izazivaju.

Srbija je jedna od samo pet zemalja u Evropi koje pilotiraju ovu bazu podataka i naš rad na bazi podataka započeo je u februaru ove godine (2013).

Šest meseci od početka realizacije projekta i dva meseca intenzivnog istraživanja, istraživački tim projekta uspeo je da prikupi informacije o 1.485 katastrofalnih događaja koji su se odigrali u Srbiji tokom 27-godišnjeg perioda počev od 1986 do danas. Podaci koje je obezbedio Sektor za vanredne situacije i Crveni krst Srbije za period 2009 – 2013 veoma su detaljni, dok su za period 1986 -2009 uključeni samo najveći događaji i događaji od kritičnog značaja o kojima su izveštaje obezbedile druge nadležne institucije.

U svakom slučaju, obim i kvalitet prikupljenih podataka su impresivni i predstavljaju ne samo ogroman početni korak u izgradnji baze podataka u Srbiji već i ogroman uspeh u svetskim okvirima. Čak smo uspeli da u naš rad na smanjenju rizika od katastrofa integrišemo i rodnu perspektivu – po prvi put Srbija ima rodno segregisane podatke i ubuduće će se svi podaci sakupljati na rodno segregisan način!

Verovali smo da je stvaranje ovakve baze podataka važno za Srbiju jer se na taj način podaci stavljaju na raspolaganje i postaju javno dostupni, lako ih je pretraživati a rezultati mogu da se demonstriraju metrički i vizuelno i da na taj način ilustruju obrasce rizika u Srbiji. 

Baza podataka namenjena je opštoj javnosti, lokalnim samoupravama, akademskim ustanovama, i svim zainteresovanim akterima za detaljniju analizu obrazaca rizika od katastrofa. Baza daje važne uvide u odnose između rizika i razvoja i legitimiše zahteve za višim stepenom odgovornosti nadležnih institucija.

U projekat smo se upustili opterećeni različitim mitovima o postojećim kapacitetima institucija za vođenje evidencija i očuvanje institucionalne memorije – posebno za vremenski period pre 2000. godine. Danas, nakon više od šest meseci realizacije projekta, možemo na osnovu iskustva da kažemo da određeni delovi administracije u Srbiji vode detaljne evidencije o više parametara koji su neophodni za precizno i sistematično analiziranje stanja u oblasti smanjenja rizika od katastrofa (DRR).

Na primer, izuzetan doprinos dali su Crveni krst Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JP “Srbijavode,” i Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

Metodologija koju koriste institucije u Srbiji veoma je podrobna, ali zahteva ažuriranje koje bi učinilo da prikupljeni podaci budu precizniji i adekvatno disagregisani.

Generalno govoreći, u pogledu protoka informacija, postoje određene praznine u sistemu DRR u Srbiji, što znači da postoje određene institucije koje ne učestvuju u dodstavljanju / razmeni podataka na jednu centralnu adresu – Sektoru za vanredne situacije.

Takođe je važno napomenuti sa koliko spretnosti je Republički statistički zavod RS sproveo planiranje i sproveo pripreme za metodologiju i realizovao prikupljanje podataka, što je dokaz profesionalizma, visokog stepena znanja i stručnosti, što nije uvek adekvatno prepoznato i ne naizlazi na pohvale koje zaslužuje.    

Sve u svemu, iskustvo i rezultati ostvareni u okviru ovog projekta su veoma ohrabrujući i otvaraju mogućnosti za Vladu Srbije i njene institucije. Kao prvo i najvažnije, obim podataka Sektora za vanredne situacije je zaista impresivan. Osim toga, kako se ova institucija, osnovana 2010. godine, bude dalje razvijala, obim informacija i znanja kojima ona upravlja će dalje rasti i češće će se koristiti kao osnova za kreiranje politika i donošenje finansijskih i upravljačkih odluka u oblasti smanjenja rizika od katastrofa.

Sa naše strane, sa zadovoljstvom očekujemo da ćemo nastaviti sa pružanjem podrške sistemu smanjenja rizika od katastrofa i kreiranju politika u Srbiji i spremni smo da iskustva koja se odnose na bazu podataka DESINVENTAR podelimo sa drugima.