Borba protiv diskriminacije i nasilja

03 мар 2014

Intervju koji je dala gđa Irena Vojačkova-Sollorano, Rezidentni koordinator UN u Srbiji magazinu Cord

Ujedinjene nacije u Srbiji predstavljaju familiju od 25 razvojnih agencija koje su prepoznatljive po svojoj ulozi i naporima u pružanju podrške građanima i institucijama u izgradnji sigurnijeg, bezbednijeg i stabilnijeg društva na principima pravde i jednakih šansi za sve.

Nedavna studija "Stav nadležnih organa prema diskriminaciji u Srbiji", koja je sprovedena za potrebe Poverenika za zaštitu jednakosti, uz podršku UNDP-a, a koju je izradila agencija Ipsos Strategic Marketing, pokazala je zabrinjavajuću učestalost diskriminatornog ponašanja državnih institucija. Koje institucije su u najvećoj meri pod ovim uticajem?

- Više od polovine ispitanika iz državne uprave smatra da su njihove kolege pokazivale diskriminatorno ponašanje ili izricale diskriminatorna mišljenja. Međutim, treba primetiti da još uvek ne postoji dovoljno razumevanje same predstave diskriminacije i njenih osnovnih elemenata, uključujući i to da diskriminacija uvek obavezno ima i lične distinktivne karakteristike koje su osnova za nejednak tretman.

- Sudovi i javna tužilaštva se najčešće prepoznaju kao institucije koje ne postupaju jednako prema građanima. To je u kontrastu sa institucijama u AP Vojvodini, dok su institucije Vlade, Narodne skupštine, lokalne skupštine i administracije negde između.

- Potrebno je da sve institucije, a posebno one koje su u najdirektnijem kontaktu sa građanima, same preispitaju sopstvene prakse i iznađu, uz pomoć Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, načine da se izbore sa diskriminatornim stavovima i postupanjima.

Prema oceni dve trećine predstavnika javnih organa u Srbiji, najveća diskriminacija postoji u oblasti zapošljavanja. U čemu je ključ razrešenja problema diskriminacije u zemlji u kojoj "više od jedne petine zaposlenih u javnim organima nije svesno da je diskriminacija zabranjena zakonom, i gde čak jedna trećina nije svesna ili ne smatra da je govor mržnje zabranjen zakonom"?

- Na Konferenciji povodom Međunarodnog dana ljudskih prava održanoj 10. decembra 2013, kojom je obeležena 66. godišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Vlada Srbije je uz podršku Kancelarije UN za ljudska prava usvojila Nacionalni mehanizam Vlade za praćenje i implementaciju preporuka tela UN za ljudska prava.

- Imajući u vidu da se mnoge od preporuka datih Srbiji tokom poslednjih 10 godina odnose na dosledniju primenu inače veoma dobrih zakona, to bi bio korak Vlade u dobrom smeru koji bi omogućio puno uživanje ljudskih prava u zemlji.

- Već dugo vremena Srbija usvaja veoma dobre zakone u oblasti borbe protiv diskriminacije. UNDP je ponosan na činjenicu da je učestvovao u tim naporima. Dugogodišnji partner UNDP-a, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u čijem osnivanju je UNDP pomogao, podiže opštu svest i vodi borbu protiv diskriminacije u okviru organa državne uprave kako na nivou prevencije tako i na nivou sprovođenja zakona.

- Dosledna primena usvojenih zakona je izuzetno bitna strategija za borbu protiv diskriminatornih stavova i ponašanja jer se time gradi snažnija kultura ljudskih prava, što je preduslov za društvo bez diskriminacije.

- Ukratko, ne postoji neki univerzalni recept za rešavanje problema diskriminacije ni u jednoj zemlji. To je problem koji zahteva holističke mere, tokom dužeg vremenskog perioda. To je borba bez kraja i na to ukazuju i neki neželjeni primeri čak i iz ekonomski najrazvijenijih zemalja.

Svaka druga žena ili devojčica u Srbiji (oko 54 posto) je žrtva neke vrste nasilja. Kako je Srbija rangirana u regionu sa ovako alarmantnim statističkim pokazateljima i kako se ovo stanje može uporediti sa zemljama EU, kojima Srbija želi da se pridruži?

- Nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja problem pandemijskih razmera i utiče na sve zemlje. Na osnovu podataka Ujedinjenih nacija, na globalnom nivou do 60 posto žena širom sveta u svom životu od strane muškaraca iskusi neku vrstu nasilja (psihološkog, fizičkog, ekonomskog, ili seksualnog), i najveći deo ovog nasilja dešava se u braku ili partnerskim odnosima. Statistika pokazuje da nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja svetsku pojavu, i da ne zavisi od prihoda, klase ili kulture. Među ženama starosne grupe od 15 do 44 godine, nasilje uzrokuje veći broj smrtnih ishoda nego što zajednički uzrokuju rak, malarija, saobraćajne nesreće i rat. Ovaj oblik nasilja, koji je možda najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u današnje vreme, uništava živote, lomi zajednice, i zaustavlja razvoj.

- Najnoviji podaci o dva oblika nasilja – fizičko i seksualno nasilje – veoma su alarmantni. Prema globalnom istraživanju sprovedenom 2013. godine na osnovu raspoloživih podataka, 35 posto žena širom sveta iskusilo je ili fizičko i/ili seksualno nasilje od strane intimnog partnera ili seksualno nasilje od strane osobe koja nije njen intimni partner. Međutim, neke nacionalne studije nasilja pokazuju da je čak do 70 posto žena iskusilo fizičko i/ili seksualno nasilje tokom svog života od strane intimnog partnera.

- U slučaju Srbije, dve ankete rađene uz podršku UN tokom 2010 – jedna u centralnoj Srbiji i jedna u AP Vojvodini – pokazale su visoke nivoe prevalencije sa više od polovine žena koje su iskusile neki oblik nasilja u porodici ili intimnim odnosima. To ukazuje na hitnu potrebu za novim aktivnostima, da bi se sa jedne strane odgovorilo na nasilje i da bi se zaštitile žrtve i, sa druge strane, da bi se sprečilo da do nasilje uopšte dolazi.

- Što se tiče uporednih podataka za EU, teško je doći do jasne cifre koja ukazuje na prevalenciju nasilja ženama u EU, zbog razlika u korišćenim metodologijama, kao i zbog nedovoljnih podataka i nedostupnosti podataka iz anketa odnosno istraživanja. Trenutno Agencija EU za osnovna prava priprema komparativnu studiju u zemljama Jugoistočne Evrope, koja će dati validnije uporedne informacije za region.

Ujedinjene nacije u Srbiji učestvuju u međunarodnoj kampanji za borbu protiv nasilja nad ženama i počev od 2005 realizovana su četiri projekta koja se odnose na borbu protiv nasilja nad ženama na nacionalnom nivou i na nivou AP Vojvodina. Šta možete da nam kažete o ova četiri projekta?

- Već više od jedne decenije UN u Srbiji podržava Republiku Srbiju u ispunjavanju međunarodnih i domaćih obaveza u odnosu na rodnu ravnopravnost i unapređenje položaja i prava žena u svim sferama života. Što se tiče borbe protiv nasilja nad ženama, počev od 2005 realizovana su četiri projekta uz podršku UN na nacionalnom nivou i na nivou AP Vojvodina. Naime, “Škola bez nasilja” gde su vodeći partneri Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF (2005-2012), “Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja” koji realizuje Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i UNDP uz finansijsku pomoć Kraljevine Norveške (2009-2012), “Ka sveobuhvatnom sistemu za zaustavljanje nasilja nad ženama u AP Vojvodina” koji realizuje Pokrajinski sekretarijat za ekonomiju, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost uz podršku Fonda UN za zaustavljanje nasilja nad ženama (2009-2012), i “Nasilje nad decom u Jugoistočnoj Evropi” (2011-2013) koji realizuju UNICEF i EU. Navedeni projekti doprineli su naporima Vlade da unapredi politički i zakonodavni okvir za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama u zemlji. Projekti su se bavili potrebom jačanja institucionalnog odgovora na počinjeno nasilje, unapređenjem horizontalne i vertikalne koordinacije uključenih zainteresovanih strana i jačanjem napora u prevenciji. Mi smo podržali stvaranje baze znanja u oblasti fenomena nasilja nad ženama u Srbiji, i dali doprinos vidljivosti ovog pitanja u medijima. Krajnji cilj svih ovih aktivnosti je uvođenje nulte tolerancije prema nasilju nad ženama. Trenutno tri agencije – UNDP, UNICEF i UN WOMEN – realizuju zajednički projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji” koji ima za cilj da objedini sve napore svih zainteresovanih strana, uključujući i ženske NVO. Ogromnu zahvalnost dugujemo ženskim NVO za posvećen rad tokom protekle tri decenije na zagovaranju potrebe da institucije i javnost prepoznaju potrebe žrtava. Pružamo podršku ženskim NVO koje pružaju specijalističke usluge za SOS telefonske linije i to uglavnom rade na dobrovoljnoj osnovi, kako bi se njihova stručnost prepoznala od strane državnih organa u osnivanju Nacionalne SOS telefonske linije koja bi radila neprekidno 24 sata sedam dana u nedelji (24/7). Kao neutralna treća strana, mi takođe činimo sve što je u našoj moći da objedinimo partnere iz javnog i privatnog sektora da rade na zajedničkom cilju izgradnje bezbednijeg društva za žene. Sa Fondom B92 gradimo partnerske odnose po svim pitanjima podizanja nivoa svesti o pitanjima nasilja nad ženama i redovno ažuriramo naše podatke na našim Internet stranicama www.sigurnakuca.net.

 

Kako biste ocenili saradnju sa ustanovama Republike Srbije (izvršna vlast, nadležna ministarstva, i pokrajinske institucije AP Vojvodine)? Da li postoji tendencija da se vaši projekti uspore tokom izbora?

- Ujedinjene nacije su partner Vlade i svih građana Srbije. Na osnovu poziva države, imamo stalno prisustvo u zemlji, i takav specifičan status, u poređenju sa drugim razvojnim partnerima, se takođe odražava na oblik saradnje sa institucijama Republike Srbije, jer država u potpunosti prihvata naše inicijative i njihovu nesmetanu realizaciju kao svoje.

- Mi sarađujemo sa različitim partnerima iz svih grana vlasti i na svim nivoima. Na neke od njih izbori utiču a na neke ne. Međutim, mi imamo dogovorene scenarije sa našim partnerima sa ciljem da osiguramo da se naši projekti sprovode i tokom predizbornog perioda.

Šta su osnovni problemi s kojima se suočavate u realizaciji vaših projekata u Srbiji?

- Ustanove u Srbiji suočavaju se sa različitim izazovima prilikom realizacije projekata i Ujedinjene nacije su tu da pomognu u suočavanju sa tim izazovima. Kao neutralan i pro-aktivan partner , mi smo u stanju da pružimo politički nepristrasnu podršku koristeći sveobuhvatno iskustvo koje imamo iz naših aktivnosti širom sveta.

- Možda je jedan od glavnih izazova u razvoju taj što razvoj zahteva dugoročnu perspektivu i dugoročnu posvećenost donatora, pa stoga naše aktivnosti moramo da planiramo godinama unapred, skupa sa vladom, sa ciljem da rešavamo stvarne razvojne potrebe svih građana Srbije.

Na koji od vaših projekata u Srbiji ste najviše ponosni?

- Ja se ličino veoma ponosim našim dugoročnim projektom koji ima za cilj da postigne promene u ponašanju, promene koje će dovesti do uzajamnog poštovanja među ljudima i prema našoj prirodnoj sredini koju treba da zaštitimo za generacije koje tek dolaze. Mada ovo može da zvuči vrlo površno, naš je cilj da dostignemo takve standarde u društvu koji bi značili da je neprihvatljivo: da doktor prima mito za lečenje neke starije osobe; da političar ne mari za potrebe celokupnog stanovništva; da poslodavac odbije da zaposli ženu koja pripada nekoj manjini i da joj ne isplaćuje istu platu kao muškarcu; da se otpad odlaže i ispušta bez prečišćavanja ili recikliranja; i tome slično ...  

Šta će se nalaziti u fokusu Tima Ujedinjenih nacija (u razvojnom smislu) u Srbiji tokom 2014?

- Mi ćemo sa jedne strane nastaviti sa realizacijom tekućih projekata ali istovremeno se nadamo da ćemo razviti dijalog sa novom vladom u pogledu dugoročne razvojne strategije Srbije. Kroz takav dijalog zajednički ćemo analizirati sadašnje stanje o tome dokle je nacionalni tim Ujedinjenih nacija stigao u smislu pružanja podrške građanima i institucijama u Srbiji tokom prošle decenije. S tim u vezi ja želim da naglasim podršku koju su agencije UN obezbedile na svim nivoima doprinoseći sadašnjem statusu Srbije kao kandidata za članstvo u EU. Ali sada treba da gledamo u budućnost. Nastavićemo da pružamo podršku procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, istovremeno radeći na razvojnim pitanjima. To znači da ćemo se usredsrediti na razvojne ciljeve koji su od značaja za građane Srbije, prema onome šta su iskazali tokom nacionalnih konsultacija na temu „Srbija koju želim“. Ti ciljevi su uglavnom: dalja borba za ljudska prava za sve, zdravstvena zaštita za sve, obrazovanje za sve, zaštita životne sredine i pravedni i pristojni poslovi.