Otvoreni podaci: otvorene mogućnosti

12 јан 2016

Otvoreni podaci: otvorene mogućnosti Podaci su verovatno najvredniji i najmanje iskorišćen resurs savremenih država: Steliana Nedera, Zamenica stalne predstavnice UNDP-a u Srbiji

Otvoreni podaci: otvorene mogućnosti

Podaci su verovatno najvredniji i najmanje iskorišćen resurs savremenih država. Glavni cilj inicijativa za otvorene podatke širom sveta je da pomognu vladama, privredama i društvima da mudrije koriste podatke koje poseduju i da im omoguće da se takmiče u digitalnom svetu i okrenu “revoluciju podataka” u svoju korist. Otvoreni podaci su digitalni podaci besplatno dostupni na internetu, koje svako može koristiti i dalje objavljivati u bilo koju svrhu, i koji su dati u formatu koji je moguće računarski obrađivati i analizirati. Mnoge inicijative za otvorene podatke se zapravo odnose na pretvaranje podataka koji su već javno dostupni u formate koji su pogodni za ponovnu upotrebu, što ih čini moćnim alatom za razvoj privatnog sektora, otvaranje novih poslovnih prilika, delotvorniju upravu i uključivanje građana.

Širom sveta, lokalne i državne vlasti sve više razumeju da im pametno upravljanje podacima pomaže da stvore nove mogućnosti za razvoj privrede i zapošljavanje, da povećaju efikasnost u pružanju usluga, poprave ishode za građane i povećaju učešće građana i civilnog društva u odlučivanju. Sama Evropska komisija ulaže značajna sredstva u prevazilaženje izazova koji joj nameće isporučivanje velikih količina podataka za javnu upotrebu. Otvaranje podataka je na svetskom nivou prepoznato kao proces koji će značajno doprineti ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja nakon 2015. godine.

Srbija se trenutno nalazi na 48. mestu od 97 zemalja po globalnom Open Data Index-u koji meri otvorenost podataka (što predstavlja pad u odnosu na prošlu godinu). Među 20 najviše rangiranih zemalja nalaze se raznorodne države: od Velike Britanije preko Indije, Kolumbije, Češke, Urugvaja, Nemačke, do Tajvana.

Inicijativa otvorenih podataka koju je pokrenuo UNDP u Srbiji ima za cilj da unapredi tu sliku. U saradnji sa Svetskom bankom i kroz partnerstvo sa Direkcijom za elektronsku upravu i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, u junu 2015. smo sproveli Ocenu spremnosti za otvaranje podataka (link na izveštaj), što je bio prvi korak na putu otvaranja državnih podataka u Republici Srbiji.

Tokom jeseni 2015, radili smo sa nekoliko institucija koje su po prvi put otvorile neke od svojih podataka: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za javne nabavke, Agencija za zaštitu životne sredine, Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Ovih pet “prvaka” prepoznalo je vrednost koju otvoreni podaci mogu doneti njihovom poslu – kroz efikasniji rad, uključivanje javnosti, jačanje sopstvenih kapaciteta i stvaranje prostora za inovacije i preduzetništvo.

Podaci koje su otvorile ove institucije omogućili su i ranu proveru i demonstraciju vrednosti otvorenih podataka. Upravo to je bio cilj prvog Open Data hakatona u Srbiji, organizovanog u prostorijama Startit centra od 4-6. decembra 2015. u partnerstvu sa SEE ICT. Jedanaest timova aktivista, programera i dizajnera je u toku 48 sati razvilo 11 aplikacija koristeći otvorene podatke. Sve razvijene aplikacije predstavljaju kreativnu upotrebu otvorenih podataka u svrhu stvaranja nove vrednosti za građane, privredu i same državne institucije. Mnoge od njih pružaju mogućnost prikupljanja novih podataka od korisnika, kao i slanja povratnih informacija institucijama koje kreiraju javne politike u tim oblastima. Nagrađene su tri najbolje aplikacije po oceni žirija:

- Safety pin, aplikacija koja koristi podatke Ministarstva unutrašnjih poslova za mapiranje saobraćajnih nesreća u Beogradu i kombinuje ih sa meteorološkim podacima zarad generisanja statistike, omogućava korisnicima da planiraju kretanje i prijavljuju manje nezgode u svom komšiluku.

- EjNabavke, aplikacija koja se oslanja na podatke o javnim nabavkama, informiše potencijalne ponuđače o novim nabavkama u zadatoj oblasti, po zadatim naručiocima ili po ključnim rečima koje definiše korisnik i obaveštava ih o promenama i napretku postupka nabavke.

- Androgen, mobilna aplikacija koja koristi podatke Agencije za zaštitu životne sredine, izračunava i predviđa koncentraciju alergena u vazduhu, a omogućava i pretragu po biljkama koje proizvode polen.  

Učesnici hakatona prikupili su i dosta korisnih informacija u vezi načina na koji javne institucije prikupljaju podatke i upravljaju njima. Ova saznanja prosleđena su svim pojedinačnim institucijama uz preporuke za unapređenje kvaliteta i upotrebljivosti podataka koje prikupljaju.

Konferencija “Otvoreni podaci za efikasnost, odgovornost i razvoj”

Konferencija održana 8. decembra u beogradskom hotelu Crowne Plaza sumirala je rad na otvaranju podataka u toku godine i zacrtala jasne obaveze za nastavak u 2016. godini. Sa učešćem preko 100 državnih zvaničnika i službenika, stručnjaka, aktivista, privrednika, novinara i istraživača, konferencija je postavila platformu za dijalog i razmenu svih zainteresovanih strana.

Potpredsednica Vlade Kori Udovički i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić govorili su o svojim vizijama otvorenih podataka u Srbiji, zajedno sa dva državna sekretara iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, direktorom Direkcije za elektronsku upravu, pomoćnikom ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnikom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i stručnjacima Svetske banke.  

U toku popodnevnih radionica učesnici su razgovarali o ključnim delovima analize Ocene spremnosti za otvaranje podataka: institucionalnom i pravnom okviru za otvaranje podataka, upravljanju podacima u državnim institucijama, mogućnostima za razvoj poslova zasnovanih na otvorenim podacima i ulozi civilnog društva i akademske zajednice. Zaključci ovih sesija saglasni su sa preporukama Akcionog plana iz Ocene spremnosti za otvaranje podataka, uključujući i sledeće:

· Uspostavljanje jasnog mehanizma za rukovođenje i koordinaciju sprovođenja progama otvorenih podataka, uključujući telo na centralnom nivou i međusektorsku radnu grupu;

· Uspostavljanje uloge “direktora za podatke” (Chief Data Officer) u svakom organu javne uprave;

· Uvođenje koncepta otvorenih podataka u pravni okvir kroz izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i regulisanje razmene podataka kroz novi Zakon o elektronskoj upravi;

· Formiranje registra svih setova podataka u posedu državnih organa;

· Razvoj državnog portala otvorenih podataka;

· Razvoj jasnih standarda za objavljivanje podataka, uključujući protokole o bezbednosti podataka;

· Sprovođenje temeljnih obuka za IT menadžere u javnim institucijama, buduće direktore za podatke, kao i zaposlene u javnoj upravi uopšte; produbljivanje saradnje sa civilnim društvom, istraživačima i start-ap zajednicom;

· Osigurati dalju podršku pilot institucijama da nastave sa otvaranjem svojih podataka i povećanje broja institucija koje će podatke davati u otvorenom formatu po principu dobrovoljnosti.

Opšti ton konferencije odražavao je želju za saradnjom i partnerstvima, uz opštu saglasnost o velikom potencijalu otvorenih podataka i izraženu posvećenost radu kroz proces zajedničkog učenja.