Detaljnije

Alt text for image
Osigurati siguran, stabilan i prosperitetan život za sve

UNDP promoviše održivi ekonomski rast, inkluzivno zapošljavanje, rodnu ravnopravnost, i bolji pristup uslugama socijalne zaštite. Programske aktivnosti doprinose dostupnosti i kvalitetu šansi za zapošljavanje kao i usluga za društveno isključene i ugrožene osobe. Te aktivnosti sastoje se od aktivnih mera na tržištu rada koje osposobljavaju radnike za zapošljavanje u ekonomiji zasnovaknoj na znanju, a koje stvaraju potrebe na tržištu rada posebno za žene, mlade, osobe sa invaliditetom, i pripadnike manjina. Podrška za stvaranje radnih mesta prema potrebama privatnog sektora ima za cilj da smanji jaz u prihodima između ruralnih i urbanih oblasti putem inicijativa usmerenih na izolovane i ugrožene regione.

Kratak pregled

Alt text for image
UNDP podržava bolji pristup uslugama socijalne zaštite

Ekonomska kriza i dalje ima značajan uticaj na tržište rada. Negativan ekonomski rast nije pogodovao stvaranju novih radnih mesta, jer su stope zaposlenosti ddodatno pale na najniži nivo cele decenje. Nezaposlenost je dostigla 28 % prema podacima Privredne komore, i uglavnom je strukturalne prirode: oko ¾ svih nezaposlenih čine lica koja su bez posla duže od godinu dana. Još veći razlog za zabrinutost je u činjenici da je zaposlenost opala čak i u sektorima koji su zabeležili pozitivne stope rasta, što upućuje na zaključak da je došlo do porasta u produktivnosti rada i porasta nerofmarlnog zapošljavanja. Nezaposlenost mladih, koja je dostigla 51% tokom 2012, je znatno iznad prosečne stope. 

Jug i Jugozapad Srbije su ekonomski i društveno najnerazvijeniji region u Srbiji, što za posledicu ima intenzivne migracije. Porast broja lažnih prijava za traženje azila u nekoliko evropskih država bio je predmet izveštaja tokom cele 2012, pri čemu su građani Srbije bili među najviše rangiranim nacionalnostima među tražiocima azila u EU. Prema podacima Nemačke savezne kancelarije za migracije i izbgelice, 2.673 državljana Srbije, od kojih je većina navodno iz romske zajednice, prijavili su se po prvi put kao tražioci azila u Nemačkoj. U oktobru, nakon zahteva koji su stigli iz Austrije, Belgije, Francuske, Nemačke, Luksembourga i Holandije, Savet ministara EU raspravljao je o merama za rešavanje zabrinutosti oko broja tražilaca azila iz Srbije i zemalja Balkana. Savet se uzdržao od ukidanja aranžnama za viznu liberalizaciju koja je uvedena još 2009, ali je ipak tražio od Srbije i ostalih zemalja da uvedu dodatne mere za sprečavanje potencijalnih azilanata da napuste državu. 

Vlada je nastavila sa primenom aktivnih mera za povećanje društvene uključenosti Roma i drugih ugroženih grupa. To je dovelo do povećanog upisa romske dece u školski sistem, i do povećanja broja školskih asistenata za Rome (170) i zdravstvenih koordinatora za Rome (75). Uz podršku UN, 7% Roma bez državljanstva koji borave u zemlji je po prvi put dobilo lične karte, čime je olakšan njihov pristup zapošljavanju, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Međutim, i dalje je ograničena dostupnost usluga u lokalnoj zajednici i Romi su izloženi višestrukim oblicima isključenosti. Većina Roma i dalje živi u neformalnim naseljima pod teškim uslovima, bez ličnih dokumenata i s tim povezanim pristupom javnim uslugama, usled čega predstavljaju najviše diskriminisanu grupu na tržištu rada. Romske žene suočene su sa dodatnim poteškoćama jer su često izložene nasilju u porodici. Nezvanični podaci, prikupljeni kroz razgovore sa Rominjama iz neformalnih naselja, ukazuju na potencijalno veoma visoke stope izloženosti nasilju (90% -100%). istovremeno, došlo je do značajnog smanjenja nacionalnog budžeta za aktivne mere na tržištu rada sa 66 million evra tokom 2011 na oko 30 miliona tokom 2012 i 2013, što sugeriše dalje pogoršanje sadašnje situacije za Rome i druge ugrožene grupe u bliskoj budućnosti. 

Javna osuda nasilja nad ženama, što je oblast u kojoj je UNDP aktivan već više godina, značajno je porasla tokom 2012. Vlada, sveukupno posmatrano, pokazuje mnogo veći stepen posvećenosti, ali je neophodno dodatno osnažiti saradnju relevantnih institucija koje imaju mandat da obezbede prevenciju, zaštitu i podršku žrtvama rodno zasnovanog nasilja. 

Izbori održani u maju mesecu pokazuju porast broja izabranih žena kandidata, pri čemu je broj žena koje su izabrane u skupštine lokalnih samouprava porastao sa 18% koliko je iznosio 2008 na 32 % koliko je dostigao 2012 – čime su ispunjeni nacionalni ciljevi u okviru MCR. UNDP je i dalje snažno pozicioniran da nastavi da pruža podršku Vladi u pitanjima rodne ravnopravnosti, obzirom na dokazanu stručnost i opipljive rezultate postignute tokom nekoliko prethodnih godina.

Rezultati

Alt text for image
UNDP podržava aktivne mere na tržištu rada

U oblasti društvene uključenosti, UNDP je najvećim delom realizovao programe inkluzivnog razvoja. 

Kroz Fond za zapošljavanje mladih, UNDP je pružio podršku za preko 2800 ugroženih mladih ljudi sa se zaposle, steknu stručno usavršavanje ili dobiju bespovratna sredstva za smozapošljavanje. Oko 10% ovih mladih ljudi bili su korisnici socijalne pomoći a uz pomoć ove mere prešli su sa socijlne pomoći u polje rada. Procena uticaja potvrđuje da je 25% mladih koji su prošli obuku na radnom mestu nakon toga dobilo zaposlenje, 74% je uspelo da održi sopstveni biznis, a 97% osoba sa invaliditetom koje su dobijale subvencije za zaposlenje ostalo je u radnom odnosu. 

UNDP je pružio podršku za osnivanje pet Centara za usluge građanima za povratnike iz Zapadne Evrope. Sedamdeset opštinskih administratora obučeno je za pružanje pomoći u procesu reintegracije za povratnike po sporazumima o readmisiji i nakon obuke pružilo ukupno 847 savetodavnih usluga. 725 Roma je na ovaj način po prvi put steklo ličnu kartu i druga lična dokumenta. 400 zdravstvenih radnika je obučeno u oblasti kulture Roma, njihove ugroženosti i prava, a zdravstveni koordinatori za Rome ostvarili su kontakt sa preko 5.000 novih porodica što je imalo za posledicu da se 1.400 do tada neintegrisanih Roma po prvi put uključi u sistem zdravstvene zaštite. 

UNDP je pružio pomoć Vladi u usvajanju rodno integrisanih politika, što je doprinelo povećanju stope prijavljivanja rodno zasnovanog nasilja nad ženama. Dodata vrednost koju je ostvario UNDP takođe je bila očigledna u podršci koja je pružena Upravi za rodnu ravnopravnost koja je usvojila jedan broj novih mera u oblasti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja sa naglaskom na 1) prevenciju (npr. usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv i prevenciju nasilja nad ženama u porodici i pratnerskim odnosima); 2) zaštitu (npr. SOS telefonske linije i sigurne kuće); i 3) mere podrške (izgradnja kapaciteta pružalaca usluga) za žrtve nasilja u porodici. Sa ciljem da se poveća stopa prijavljivanja nasilja UNDP je podržao uspostavljanje 4 nove SOS telefonske linije i 2 nove SOS linije za pripadnike entičkih manjina i Romkinje.

UNDP je pružio podršku Policijskoj akademiji, Pravosudnoj akademiji i Službi za upravljanje kadrovima Vlade Srbije da uvedu nove programe obuke na temu nasilja nad ženama i rodne ravnopravnosti kao deo svog redovnog programa stručnog usavršavanja. Tokom 2011 obuku je pohađalo ukupno 150 državnih službenika, 400 policajaca, i 300 sudija i tužilaca koji su sada osposobljeni da postupaju sa žrtvama nasilja nad ženama bez njihovog izlaganja sekundarnoj viktimizaciji.

UNDP je doprineo podizanju svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti i nasilju nad ženama pružanjem podrške za objavljivanje 3762 članaka na ove teme u periodu 2010-2011. Iako je relativno široka pokrivenost ove teme pozitivna stvar, i dalje ostaje činjenica da je 80% članaka objavljeno na naslovnim stranicama dnevnih novina što ukazuje na sklonost ka senzacionalističkom izveštavanju. Da bi se taj prisup uravnotežio, UNDP je obezbedio obuku za više od 90 novinara i urednika o iznošenju objektivnijeg pogleda na ovu temu. Opipljivi rezultati u ovoj obasti prepoznati su u Izveštaju EU o napretku Srbije za 2012 godinu.