Borba protiv nasilja nad ženama

Samo 10% žena žrtava nasilja odlučuje se da prijavi nasilje

Ukupna stopa prevalencije naselja u porodici u centralnoj Srbiji iznosi 54.2%. Najčešći oblik nasilja je nasilje prema ženama u porodici. U 75% slučajeva počinilac je trenutni ili bivši intimni partner. Međutim, samo nešto više od 10% žena koje su izložene nasilju prijavljuje nasilje nadležnim državnim institucijama (npr. policija ili centri za socijalni rad).

“Muž me je redovno tukao, sada je to ređe, jer sada je star i bolestan. Pre godinu dana moja mlađa kćerka se udala. Nije završila ni srednju školu, bila je četvrti razred. Te večeri vratio se iz grada i počeo da galami: “Kćerka ti se udala …”, tukao me je štapom po bolesnoj nozi i bacio me glavom o pod. Bilo je užasno. Imala sam modrice po celom telu… Ja sam sve vreme ćutala, nisam imala hrabrosti ni reč da kažem, jer bi me ubio” (anonimno svedočenje).

Ovo je tek jedno od brojnih svedočenja ove vrste koje je UNDP prikupio. U saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, UNDP je započeo pružanje podrške za sistematski pristup prevenciji i borbi protiv seksualnog i rodno-zasnovanog nasilja. Aktivnost se obavlja kroz uspostavljanje prevencije, zaštite i mera podrške za žrtve nasilja.

Glavni naglasci

  • Usvojena Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima
  • Usvojen Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima
  • Izrađena su tri nastavna programa na temu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja za državne ustanove sa nadležnostima u pružanju stručne obuke za profesionalce: Pravosudna akademija, Policijska akademija, i Služba za upravljanje kadrovima Vlade RS.
  • Tokom protekle tri godine broj slučajeva prijavljenih institucijama je progresivno rastao i skoro se utrostručio.

Prevencija

UNDP je pružio podršku u izradi Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima kao prvi institucionalni okvir politike koji predstavlja snažno opredeljenje Vlade da se pridržava rodne perspektive u rešavanju nasilja u porodici. Strategija je identifikovala četiri prioritetne oblasti: prevencija, unapređenje zakonodavnog okvira, multi-sektorski pristup u nuđenju usluga i unapređenje mera zaštite i podrške.

Uporedo sa naporima da se institucionalizuje novi pristup rešavanju problema nasilja nad ženama, projekat je uložio značajne napore u podizanje svesti šire javnosti o neprihvatljivosti nasilja kao obrasca ponašanja. Kroz kontinuiran rad sa profesionalcima iz medija (obuke, analize medija, promovisanje odgovornog izveštavanja, nagrade novinarima i medijskim kućama, dokumentarne filmove koji se bave ovim pitanjem na profesionalan i etički način, itd.) projekat je doprineo da ovo pitanje bude znatno prisutnije u javnom domenu i medijskom prostoru. U periodu 2010-2011 objavljeno je ukupno 3762 novinskih članaka o rodnoj ravnopravnosti i nasilju nad ženama. I mada ovako široka pokrivenost ovog pitanja predstavlja promenu u povećanom interesovanju javnosti i povećanom nivou pažnje koja se poklanja ovom pitanju, i dalje ostaje činjenica da je 80% ovih članaka objavljeno na naslovnim stranama nacionalnih dnevnih novina što ukazuje na tendenciju senzacionalističkog izveštavanja. Projekat je imao za cilj da uključi lokalne zajednice kroz direktan kontakt i kroz pristup direktnog rada sa ljudima. Naime, po prvi put u Srbiji ovaj projekat je podržao aktivnosti sa institucijama na lokalnom nivou koje su usmerene na saradnju sa lokalnim ženskim NVO u okviru svetskih “16 dana aktivizma u kampanji za borbu protiv nasilja nad ženama”. U većem broju aktivnosti na lokalnom nivou uz podršku projekta (okrugli stolovi, javne tribine, ulične akcije, itd.), različite zainteresovane strane sa lokalnog nivoa imale su priliku da, često po prvi put, razmene mišljenja i informacije o svom radu i načinu kako shvataju nasilje nad ženama, kao i da organizuju zajedničke događaje sa ciljem da dopru do što većeg broja građana u svojoj zajednici. 

Mere zaštite i podrške

Sa ciljem da se poveća stopa prijavljivanja nasilja, projekat je podržao uspostavljanje 4 nove SOS telefonske linije za žene sa invaliditetom žrtve nasilja, kao i 2 nove SOS telefonske linije za žene pripadnice nacionalnih manjina i Romkinje. Nadalje, projekat je podržao rad dve postojeće SOS telefonske linije u Srbiji, preko kojih je omogućeno 1.500 SOS telefonskih konsultacija. U okviru projekta izvršeno je i mapiranje sigurnih kuća za žene u Srbiji kao i specijalizovanih pružalaca SOS servisa. 2009. godine Srbija je raspolagala sa ukupno 9 sigurnih kuća. Od tog vremena otvorene su 4 nove sigurne kuće, od čega 3 korišćenjem državnih sredstava a jedna korišćenjem priloga građana prikupljenih u javnoj kampanji. Ukupan kapacitet sigurnih kuća time je povećan za oko 50% i može da obezbedi smeštaj za preko 200 žena. Ovaj broj je i dalje ispod standarda Saveta Evrope koji preporučuje jednu sigurnu kuću na 10.000 stanovnika.

U Srbiji je po prvi put institucionalizovan program za rad sa počiniocima. Tri centra za socijalni rad su obučena za rad sa počiniocima nasilja uz primenu svetski priznatog norveškog modela “Alternativa nasilju”. Osim toga, nadležno ministarstvo se obavezalo da će uvesti ovaj model kao standardnu uslugu u oblasti socijalne zaštite.

Sa ciljem jačanja institucionalnog odgovora na seksualno i rodno zasnovano nasilje, projekat je uveo multi-sektorski pristup za pružanje integrisanih usluga. Izrađen je Opšti protokol o saradnji nadležnih ustanova u slučajevima nasilja i sprovedena je obuka za 550 pružalaca javnih usluga u 11 gradova u Srbiji o pružanju integrisanih usluga na lokalnom nivou. Pristup integrisanih usluga dovešće do bržeg procesuiranja počinilaca dok će žrtve nasilja imati delotvorniju zaštitu. Među polaznicima obuke bili su sudije, tužioci, socijalni radnici, policijski službenici, zdravstveni radnici, profesori i pedagozi. Prijave polaznika dovele su do izrade 10 planova zaštite žena žrtava nasilja i 12 akcionih planova na nivou lokalne zajednice. Nadalje, Policijska akademija, Pravosudna akademija, i Služba za upravljanje kadrovima Vlade RS uveli su specijalizovane programe obuke na temu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja i rodne ravnopravnosti kao deo svog redovnog programa stručnog usavršavanja. U okviru projekta ukupno 361 policajaca, 292  sudija i tužilaca, i 150 državnih službenika pohađalo je obuku u oblasti rodne ravnopravnosti i  na temu postupanja sa žrtvama seksualnog i rodno zasnovanog nasilja bez njihovog izlaganja sekundarnoj viktimizaciji.

Raniji institucionalni pristup nasilju u porodici kao društveno-patološkom ponašanju zamenjen je pristupom rodno zasnovane diskriminacije, čime se osigurava da se naglasak ciljano stavlja na žene žrtve nasilja a ne na to da se problem rešava kao privatna porodična stvar. Vlada generalno pokazuje veću posvećenost, ali je neophodno dodatno ojačati saradnju nadležnih ustanova koje imaju ovlašćenja da obezbede odgovarajuću prevenciju, zaštitu i podršku žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Šira javnost je svesnija problema i o ovom pitanju se raspravlja u javnosti na način koji je u većoj meri informisan i zasnovan na znanju nego što je to ranije bio slučaj, i to na više nivoa (nacionalnom, pokrajinskom, lokalnom). Mediji su više uključeni u izveštavanje o ovom pitanju. Značajno je porasla osuda javnosti u pogledu nasilja nad ženama.

UNDP je zagovarao i formulisao koncept nulte tolerancije prema nasilju nad ženama, uz uključenost više od 15.000 lica koja su učestvovala u javnim događanjima i kampanjama. Kroz svoju podršku mreži “Muškarci protiv nasilja nad ženama”, ova inicijativa koja je započela u Srbiji proširila se i na region i informisala i angažovala sve veći broj muškaraca i dečaka za ovu temu. Uloženi napori imali su za posledicu viši stepen prisustva UNDP-a u medijima, a tokom dve godine udvostručen je broj novinskih članaka i TV programa na temu rodno zasnovanog nasilja. Istovremeno, došlo je do promene u načinu kako se vodi rasprava u javnom domenu na ovu temu u korist manje senzacionalističkog pristupa novinarstvu, što je dokaz uspešnog ulaganja UNDP-a u izgradnju kapaciteta novinara i urednika (seminari za senzitizaciju u oblasti rodne ravnopravnosti, nagrade za rodno osetljivo izveštavanje, itd.). Prezentacije UNDP-a na temu rodne ravnopravnosti koje su distribuisane putem ‘Slideshare’, skupa sa rezultatima programskih intervencija eksplicitno su prepoznate u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu.

UNDP je kroz pilot projekat testirao prvi program ‘Rad sa počiniocima nasilja’ u Srbiji, i na taj način obučio izabrane pružaoce usluga socijalne zaštite za primenu ovih specijalizovanih veština. Nakon uspešnog pilot projekta, UNDP je obezbedio podršku za pripremu sveobuhvatnog program ‘Rad sa počiniocima’ koji obuhvata proces akreditacije od strane Zavoda za socijalnu zaštitu Republike Srbije. 

Tokom protekle tri godine broj prijavljenih slučajeva nasilja progresivno napreduje i u međuvremenu se skoro utrostručio.  

Gordana Petronijevic, socijalni radnik i terapeut iz centra za socijalni rad Kragujevac: “Uz podršku koju je obezbedio UNDP imali smo priliku da usvojimo nove veštine i steknemo nova stručna znanja za rad sa počiniocima nasilja u porodici. To je zapravo drugačiji način zaštite žena žrtava nasilja. Počinioci nasilja se vraćaju u odnos sa svojim partnerkama ili započinju nove odnose sa drugim ženama. Ukoliko ne uspemo da promenimo njihov način razmišljanja i njihovo shvatanje nasilja, oni će ponavljati nasilje. Za sada, blisko smo radili sa 37 počinilaca i u 80% slučajeva oni su prestali sa primenom nasilja. Radili smo i na njihovom shvatanju rodno zasnovanog nasilja, i primetili smo da smo u određenoj meri uspeli da promenimo njihovo shvatanje odnosa moći. Sada su mnogi od ovih muškaraca promenili svoje ponašanje i svoje shvatanje o tome da je nedozvoljeno da partnerkama nameću svoju volju.”

Projekat je otvorio novo poglavlje u pogledu politike državnih organa koji su prepoznali značaj ovog pitanja kroz usvajanje dokumenata politike. Ipak, sredstva iz budžeta još uvek nisu raspoređena za ove svrhe. Projekat je stimulisao široku zainteresovanost javnosti za pitanje rodno zasnovanog nasilja na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Takođe je uveo i nove usluge socijalne zaštite (program rada sa počiniocima nasilja) i izgradio nove kapacitete i veštine pružalaca usluga (socijalnih radnika, policije, sudija i tužilaca, zdravstvenih radnika).