Otvaranje mogućnosti za osobe sa invaliditetom

Bolja socijalna zaštita za osobe sa invaliditetom
Bolja socijalna zaštita za osobe sa invaliditetom

Živeti sa invaliditetom u Srbiji često znači biti siromašan i nezaposlen. Preko 70% osoba sa invaliditetom živi u siromaštvu; samo 13% ima pristup zapošljavanju. Ograničeni sistemi socijalne podrške i stigmatizacija, uporedo sa drugim faktorima, ukorenili su njihovu marginalizaciju.

Po prvi put 2003. godine Nacionalna strategija za smanjenje siromaštva Srbije prepoznala je da osobe sa invaliditetom — koje čine oko 10% ukupnog stanovništva — predstavljaju ugroženu grupu za koju je neophodna dodatna pomoć.

U to vreme, UNDP je već bio uključen  u pružanje pomoći nacionalnim naporima za borbu protiv siromaštva i unapređenje socijalne uključenosti. Uz podršku koju je pružio UNDP, Vlada je usvojila nacionalne zakone koji definišu i promovišu prava osoba sa invaliditetom, i obezbedila nove sisteme podrške, uključujući podršku u oblasti zdravstva, obrazovanja i zapošljavanja. Vlada je 2006. godine usvojila Nacionalnu strategiju za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i prateći akcioni plan. Iste godine, Srbija je postala prva država u Jugoistočnoj Evropi koja je usvojila zakon o sprečavanju diskriminacije — manje od 50 država u svetu ima ovakav zakon koji se konkretno odnosi na osobe sa invaliditetom.

Uskoro nakon toga počelo je sprovođenje reformi za pomoć deci sa invaliditetom da pohađaju školsku nastavu, za raspuštanje nekih velikih institucija koje pokazuju tendenciju da smeštaju osobe sa invaliditetom kao u skladište, odvojeno od glavnih tokova društva, i počelo se sa pružanjem pristupačnijih socijalnih usluga u manjim zajednicama.

Angažovanje UNDP-a u projektu Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji uključivalo je različite aktivnosti grupisane oko tri osnovna stuba:

Glavni rezultati

  • Usvajanje Strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom
  • Usvajanje Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
  • Ratifikacija Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom
  • Usvajanje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom

1)      Saveti o kreiranju politike – izrada ključnih zakona o ljudskim pravima i zapošljavanju koji uvode inovativne mehanizme za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Istovremeno, UNDP je publikovao Smernice o pristupačnosti i Smernice o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

2)      Saradnja sa organizacijama osoba sa invaliditetom – obezbeđena je podrška za aktivnosti praćenja i zagovaranja, javna slušanja u parlamentu, i pružanje usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou.

3)      Direktna podrška zapošljavanju osoba sa invaliditetom. UNDP je podržao reformu u 34 zaštićene radionice koje zapošljavaju više od 1.000 osoba sa invaliditetom, tako što ih je učinio u većoj tržišno orijentisanim, uz istovremeno očuvanje njihove socijalne uloge. U okviru ovog stuba Program je obezbedio subvencije, zapošljavanje, stručno osposobljavanje, i grantove za započinjanje biznisa i pristupačnost preko Fonda za zapošljavanje mladih u 40 opština u Srbiji.

Danas, nekadašnja predstava o medicinskoj i humanitarnoj pomoći osobama sa invaliditetom ustupa mesto pristupu zasnovanom na socijalnim načelima, čime se osigurava da sve osobe imaju pravo na redovne usluge po načelu ravnopravnosti. UNDP je podržao proces usklađivanja zakonodavstva u Srbiji sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, proces ratifikacije Konvencije 2009. godine, razvoj kapaciteta za praćenje i dalje aktivnosti. UNDP je obezbedio podršku za uvođenje inovativnih mera kao što je sistem kvota u zapošljavanju u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Zahvaljujući ovim naporima, tokom 2010 zaposleno je više od 3.000 osoba sa invaliditetom u poređenju sa 400-600 tokom prethodnih godina. Osim toga, kazne koje se izriču preduzećima koja ne zapošljavaju dovoljan broj osoba sa invaliditetom koriste se kao sredstva za podršku novim programima u ovoj oblasti.

Jelena Petrović nekada je bila suočena sa preprekama u nalaženju posla, uključujući predrasude potencijalnih poslodavaca u pogledu angažovanja gluvih i nagluvih osoba. Jelena sada radi kao administrativni pomoćnik,  njen poslodavac je obučava za posao u računovodstvu. Zajednički UN program – Fond za zapošljavanje mladih – obezbedio joj je obuku i zaposlenje kao osnov za započinjanje novog života.

"Jako sam srećna što radim," kaže Jelena uz osmeh. "Drugi zaposleni imaju poverenje u mene. To me motiviše i inspiriše."