Generalni sekretar UN: Izbeglice i migranti - kriza solidarnosti

09.05.2016.

Photo: UNHCR-Daniel Etter

Ovog septembra će Generalna skupština Ujedinjenih nacija okupiti svetske lidere kako bi razgovarali o jednom od najvećih izazova današnjice: odgovoru na velika kretanja izbeglica i migranata.

Rat, kršenja ljudskih prava, klimatske promene i prirodne nepogode dovode do toga da sada, više nego u bilo kom trenutku, od kada imamo pouzdane podatke, sve veći broj ljudi napušta svoje domove. Više od 60 miliona ljudi - - od čega su polovina deca - - je pobeglo pred nasiljem ili progonom i sada su izbeglice ili interno raseljena lica. Još 225 miliona migranata je napustilo svoje zemlje u potrazi za boljim mogućnostima ili jednostavno zbog opstanka.

Ali ovo nije kriza brojki; ovo je kriza solidarnosti. Skoro 90 procenata migranata u svetu se nalazi u zemljama u razvoju. U osam zemalja nalazi se više od polovine izbeglica u celom svetu. Samo deset zemalja obezbeđuje 75 procenata budžeta UN za olakšavanje i rešavanje njihovog problema.

Uz podjednako raspoređenu odgovornost, ne bi bilo nikakvih kriza u zemljama u kojima se oni nalaze. Možemo da priuštimo da pružimo pomoć, i znamo šta treba da učinimo da bismo upravljali velikim kretanjima izbeglica i migranata.  Ipak, previše često, dopustimo da nas ometu strah i neznanje. Ljudske potrebe onda završe u senci, i jezik ksenofobije je tada glasniji od razuma.

Zemlje na prvim kriznim linijama se svakodnevno bore sa izazovima. Dana 19. septembra, u Generalnoj skupštini će se održati sastanak na visokom nivou sa ciljem da se unaprede naši napori na dugoročnom planu. Objavio sam izveštaj „Bezbedno i dostojanstveno“ da bi se pomoglo međunarodnoj zajednici da iskoristi ovu mogućnost, a izveštaj sadrži preporuke o efikasnijim zajedničkim aktivnostima koje mogu da se preduzmu u svetu.

Treba da počnemo da prepoznajemo našu zajedničku humanost. Milioni ljudi koji su u pokretu, izloženi su ekstremnim patnjama. Na hiljade njih je izgubilo živote u Mediteranu, Adamanskom moru, u Sahelu i centralnoj Africi. Izbeglice i migranti nisu „neki drugi“; oni su onoliko raznovrsni koliko je raznovrsna i sama ljudska zajednica. Kretanje ljudi predstavlja suštinski globalni fenomen koji zahteva globalnu podelu odgovornosti.

Drugo, izbeglice i migranti su daleko od pretnje, oni zapravo doprinose rastu i razvoju zemalja u kojima su, kao i rastu i razvoju u zemljama njihovog porekla. Što se bolje integrišu novo-pridošli ljudi, veći će biti njihov doprinos društvu. Nama je potrebno više mera koje promovišu društvenu i ekonomsku inkluziju izbeglica i migranata.

Treće, politički lideri i lideri zajednica imaju odgovornosti da govore protiv diskriminacije i netolerantnosti, da se suprotstave onima koji žele da pridobiju glasove kroz fragmentaciju i podeljenost. Ovo je vreme da se grade mostovi među ljudima, a ne zidovi.

Četvrto, treba da posvetimo veću pažnju na rešavanje onoga što podstiče na prisilno raseljavanja. Ujedinjene nacije nastavljaju da usmeravaju svoj rad na sprečavanje konflikta, rešavanje sporova mirnim putem i rešavanje kršenja ljudskih prava pre nego što dođe do eskalacije. Jedan novi moćni alat predstavlja Agenda za održivi razvoj do 2030. godine, plan koji su 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija usvojile, a koji stavlja veći akcenat na pravdu, institucije i mir u društvu.

Peto, treba da pojačamo međunarodne sisteme koji upravljaju velikim kretanjem ljudi kako bi oni poštovali norme ljudskih prava i pružili neophodnu zaštitu. Države moraju da poštuju svoje međunarodne pravne obaveze, uključujući i Konvenciju o statusu izbeglica iz 1951. godine. Zemlje u koje izbeglice prvo dolaze ne smeju biti ostavljene da same ispunjavaju zahteve. Moj izveštaj predlaže „globalni dogovor o podeli odgovornosti za izbeglice”.

Postoji goruća potreba da se učini više kako bi se borilo protiv krijumčara i onih koji vrše trgovinu ljudima, da se spasu i zaštite ljudi na putu,  i da se osigura njihova bezbednost i dostojanstvo na granicama. Uređeniji i pravni putevi za migrante i izbeglice će biti od ključnog značaja, tako da se beznadežni ljudi ne okreću kriminalnim mrežama u njihovoj potrazi za bezbednijim životom.

Očekuje se da će broj migranata nastaviti da raste usled trgovine, nedostatka radne snage i veština, jednostavnijeg putovanja i komunikacija, povećanja nejednakosti i klimatskih promena. Moj izveštaj predlaže značajne mere za unapređenje globalnog upravljanja u ovoj oblasti, uključujući i putem „globalnog dogovora za bezbednost, uređenu i redovnu migraciju ”.  

Izbegličke i migrantske krize su daleko od nepremostivih problema, ali se ne mogu rešavati na nivou pojedinačne države. Danas su milioni izbeglica i migranata lišeni osnovnih ljudskih prava, i svet sebi oduzima koristi od onoga što izbeglice i migranti imaju da ponude. 

Svetski humanitarni samit koji će se održati u Istambulu, 23. i 24. maja, će zahtevati nove obaveze od država i ostalih koji zajednički rade na zaštiti ljudi i izgradnji vitalnijeg sveta. Očekujem da će sastanak Generalne skupštine, 19. septembra, istaći put ka rešenjima najhitnijih izazova izbeglica i migranata, da će obavezati lidere na veću saradnju u vezi sa ovim pitanjima. 

Lljudi su se milenijumima premeštali sa jednog mesta na drugo, usled sopstvenog izbora ili pod prinudom, i nastaviće to da čine i u bliskoj budućnosti. Mi ćemo samo kroz poštovanje naše obaveze da štitimo one koji beže od progona i nasilja, i kroz prihvatanje mogućnosti koje izbeglice i migranti nude našim društvima, biti u mogućnosti da se izborimo za prosperitetniju i pošteniju budućnost za sve.

Nezvanični prevod autorskog članka Generelanog sekretara Ujedinjenih nacija, Ban Ki-muna.