LocationsSlika: www.publicpolicy.rs
Povodom 8. marta, međunarodnog Dana žena, predstavljamo vam priču Nevene Petrušić, dugogodišnje aktivistkinje za ženska prava i nekadašnje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti:
Ne kudite mrak, upalite svetlo!
Predajem pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, i od samog početka svoje profesorske karijere bila sam svesna ogromne razlike između onoga što piše u zakonima i onoga što je praksa. Shvatila sam da nije dovoljno da se samo bavim važnim pitanjima na akademskom nivou, već sam želela da iskoristim svoje znanje da pomognem konkretnim ženama koje se suočavaju sa nasiljem i diskriminacijom.
Za mene, biti aktivistkinja znači preduzeti inicijativu, udružiti se, okupiti one koji slično razmišljaju i na isti način sagledavaju problem, upotrebiti zajednička znanja i resurse, i doći do ideja i rešenja koji će doneti promene. Kao što uvek kažem svojim studentima “Ne kudite mrak, upalite makar neko malo svetlo svojim doprinosom!
Volim da citiram Ustav Srbije koji kaže, u članu 15, da sada država jemči ravnopravnost polova i da žene i muškarci treba da imaju jednake mogućnosti. Međutim, nije uvek tako bilo. Sećam se, bila je 1993. godina i žene u Srbiji koje su bile suočene sa porodičnim nasiljem nisu imale instituciju, sistem koji bi ih zaštitio i nekoga kome su mogle da se obrate, tako da smo nas nekoliko koleginica pokrenule prvi SOS telefon za žene žrtve nasilja u Nišu, u kome živim i radim. Potom smo 1997. osnovale i Ženski istraživački centar, pokrenule brojna istraživanja, organizovale niz obuka i feminističkih škola u okviru kojih su polaznice sticale znanja o rodnim odnosima i pravima žena, saznavale o problemima sa kojima se žene suočavaju i štetnim posledicama rodne nejednakosti. Na mom fakultetu, 2007. osnovali smo Pravnu kliniku za zaštitu prava žena, u kojoj studenti, pod nadzorom profesora i advokata, pružaju besplatnu pravnu pomoć ženama žrtvama nasilja i diskriminacije, dajući im pravne informacije i savete i sastavljajući podneske. To je bila sjajna prilika da studenti steknu uvid u realnu životnu situaciju žena, suoče se sa njihovim autentičnim iskustvima i upotrebe svoja znanja i veštine kako bi ženama pomogli u razrešenju njihovih problema.
Dugi niz godina u Srbiji su se problemima rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije bavile samo ženske grupe. Danas su primetne pozitivne promene, naročito u pravnoj regulativi. Ponosna sam što sam bila u grupi ljudi koja je radila na nacrtu Zakona o ravnopravnosti polova i lobirala i zagovarala njegovo usvajanje. U tome smo i uspeli, uprkos velikim otporima i činjenici da je Nacrt bio tri puta vraćan u proceduru pre nego što je, na kraju, izglasan. Naravno, ovaj zakon je tek prvi korak u uspostavljanju rodne ravnopravnosti i suzbijanju rodne diskriminacije. Međutim, dobra zakonska regulativa predstavlja važno uporište koje omogućava da se uvedu sistemski mehanizmi koji pojedincima omogućavaju da ostvare i zaštite svoja prava.
Kao edukatori, naša je uloga da nove generacije oslobodimo okova partrijarhalnog načina razmišljanja, da utičemo na prevazilaženje rodnih stereotipa i predrasuda i omogućimo im da grade svet u kome muškarci i žene imaju jednake mogućnosti da razviju svoje potencijale, nesputani unapred definisanim ulogama polova.
Upoznajte još svetlih primera žena i muškaraca iz regiona Evrope i Centralne Azije koji se bore za osnaživanje žena, suzbijanje nasilja i diskriminacije:
Poruku generalnog sekretara Antonia Gutereša, generalnog sekretara UN povodom Međunarodnog dana žena 2018. možete pročitati OVDE.
