Beograd, 11. maj 2018 - Regionalno istraživanje o položaju Roma na zapadnom Balkanu sprovedeno 2017. godine pokazalo je da se marginalizovani Romi i dalje suočavaju sa ograničenim pristupom mogućnostima u svim aspektima ljudskog razvoja, od osnovnih prava, preko zdravlja, obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja do životnog standarda.

U Srbiji postoji veliki jaz između marginalizovanih Roma i njihovih neromskih suseda, posebno kod mladih – marginalizovani Romi 18-24 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u zaposlenje, obrazovanje ili obuku (27 odsto), u poređenju sa 58 odsto neromske omladine. To ima doživotne implikacije, jer blokira dalje mogućnosti za pristojno zaposlenje. Marginalizovani Romi 15-64 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu zaposleni u odnosu na njihove neromske susede.

Tokom 2017. godine, govoreći o obrazovanju, samo je 17 odsto marginalizovane romske dece 3-6 godina starosti bilo upisano u predškolske odnosno školske ustanove; velika većina male marginalizovane romske dece nije pohađala školu. Treba napomenuti da je jaz između romske i neromske populacije u Srbiji drugi po visini na Zapadnom Balkanu. Što se tiče osnovnoškolskog obrazovanja situacija je nešto bolja i, iako je povećanje upisa znak napretka, a stopa upisa najviša na Zapadnom Balkanu, 1 od 6 marginalizovane romske dece uzrasta za obavezno školovanje i dalje je izvan obrazovnog sistema. Uprkos znatnim unapređenjima, više od jedne trećine marginalizovanih Roma 18-21 godine starosti nema osnovnu školu. Nasuprot tome, skoro svi vršnjaci iz susedne neromske populacije ima dostignut ovaj nivo obrazovanja. Kada je u pitanju više i visoko obrazovanje, jaz u odnosu na neromsku populaciju u Srbiji najveći je u poređenju sa svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Stopa završenog visokog nivoa obrazovanja je samo zapanjujućih 1%, u odnosu na 23% kod njihovih neromskih suseda.

Marginalizovani Romi u Srbiji imaju niže stope zaposlenosti od neromskih suseda. Tek nešto više od petine marginalizovanih Roma 15-64 godine starosti bilo je zaposleno 2017. godine, u odnosu na 40 odsto njihovih neromskih suseda iz iste starosne grupe. Samo trećina marginalizovanih Roma ovog uzrasta učestvovala je na tržištu rada 2017. godine, što je pad u odnosu na 52 odsto iz 2011. Jaz između dve grupacije se u prethodnih pet godina udvostručio.

U oblasti zdravstvene zaštite, pozitivno je što najveći broj marginalizovanih Roma ima zdravstveno osiguranje, ali je procenat marginalizovanih Roma 16 i više godina starosti koji pominju da nisu imali pristup zdravstvenim uslugama kada su im bile potrebne i dalje je mnogo viši nego kod neromskih suseda i iznosi nešto više od četvrtine. Ipak, došlo je do izvesnog unapređenja u odnosu na 2011. godinu.

U oblasti stanovanja, pristup električnoj energiji i tekućoj vodi povećao se 2017. godine za marginalizovane Rome, a jaz u odnosu na neromske susede se smanjuje. U isto vreme, neodnošenje otpada i dalje je problem koji pogađa veći procenat romske populacije koja živi u marginalizovanim zajednicama.

Skoro svi marginalizovani Romi u Srbiji sada imaju dokumente koji se odnose na registraciju građana. Tokom 2017. godine, oko 99 odsto marginalizovanih Roma bilo je upisano u matičnu knjigu rođenih, a 94 odsto marginalizovanih Roma 16 i više godina starosti imalo je ličnu kartu.

Regionalno istraživanja o socio-ekonomskom položaju marginalizovanih Roma na zapadnom Balkanu sprovedeno je 2017. godine uz podršku Generalne direkcije Evropske Komisije za susedstvo i pregovore o proširenju, u saradnji sa Svetskom bankom, i u konsultaciji sa Agencijom za temeljna prava Evropske Unije i drugim agencijama Ujedinjenih Nacija.

U anketi je učestvovalo ukupno 4.592 marginalizovanih romskih domaćinstava i 2.168 marginalizovanih neromskih domaćinstava.

Dopunsko istraživanje UNDP-a pokazuje da je posebno težak položaj Romkinja na Zapadnom Balkanu. U proseku 9 od 10 mladih Romkinja nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili treninga, 2 od 3 Romkinje nemaju svoj novac, dok 1 od 2 zaposlene Romkinje nema zdravstveno ili penziono osiguranje. Prisutna je pojava ranih brakova među marginalizovanim Romkinjama, koja je na drugom mestu u regionu Zapadnog Balkana, nakon Albanije. Četrdeset odsto marginalizovanih Romkinja 20-49 godina starosti u Srbiji pominje udaju pre 18. godine u poređenju sa 9 odsto neromskih žena iz susedstva, što znači da se u proseku 1 od 3 Romkinje udala pre navršene 18. godine.

Nosioci istraživanja nadaju se da će sveobuhvatnim i kontinuiranim praćenjem pokazatelja položaja Roma doprineti donošenju boljih politika i omogućiti prilagođavanje postojećih strategija i programa za punopravno uključivanje Roma i drugih marginalizovanih grupa u sve segmente društva.  

Istovremeno, podaci poput ovih iz regionalnog istraživanja neophodni su za praćenje progresa ka ostvarenju globalne razvojne agende 2030 i napretka u dostizanja ciljeva održivog razvoja, u skladu sa prožimajućim principom da nijedan pojedinac ne ostane zaboravljen.

Sumarne izveštaje (na engleskom jeziku) za svaku zemlju i teritoriju koja je bila uključena u istraživanje možete pronaći i preuzeti na linku: http://www.eurasia.undp.org/content/rbec/en/home/library/roma/regional-roma-survey-2017-country-fact-sheets.html

Icon of SDG 01 Icon of SDG 03 Icon of SDG 04 Icon of SDG 05 Icon of SDG 06 Icon of SDG 08 Icon of SDG 10

UNDP UNDP u svetu

Nalazite se na... UNDP Srbija 
Kliknite na... UNDP globalno

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Makedonija (Bivša jugoslovenska republika) Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam Svazilend

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve