Beograd, 11. maj 2018 - Regionalno istraživanje o položaju Roma na zapadnom Balkanu sprovedeno 2017. godine pokazalo je da se marginalizovani Romi i dalje suočavaju sa ograničenim pristupom mogućnostima u svim aspektima ljudskog razvoja, od osnovnih prava, preko zdravlja, obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja do životnog standarda.

U Srbiji postoji veliki jaz između marginalizovanih Roma i njihovih neromskih suseda, posebno kod mladih – marginalizovani Romi 18-24 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu uključeni u zaposlenje, obrazovanje ili obuku (27 odsto), u poređenju sa 58 odsto neromske omladine. To ima doživotne implikacije, jer blokira dalje mogućnosti za pristojno zaposlenje. Marginalizovani Romi 15-64 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu zaposleni u odnosu na njihove neromske susede.

Tokom 2017. godine, govoreći o obrazovanju, samo je 17 odsto marginalizovane romske dece 3-6 godina starosti bilo upisano u predškolske odnosno školske ustanove; velika većina male marginalizovane romske dece nije pohađala školu. Treba napomenuti da je jaz između romske i neromske populacije u Srbiji drugi po visini na Zapadnom Balkanu. Što se tiče osnovnoškolskog obrazovanja situacija je nešto bolja i, iako je povećanje upisa znak napretka, a stopa upisa najviša na Zapadnom Balkanu, 1 od 6 marginalizovane romske dece uzrasta za obavezno školovanje i dalje je izvan obrazovnog sistema. Uprkos znatnim unapređenjima, više od jedne trećine marginalizovanih Roma 18-21 godine starosti nema osnovnu školu. Nasuprot tome, skoro svi vršnjaci iz susedne neromske populacije ima dostignut ovaj nivo obrazovanja. Kada je u pitanju više i visoko obrazovanje, jaz u odnosu na neromsku populaciju u Srbiji najveći je u poređenju sa svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Stopa završenog visokog nivoa obrazovanja je samo zapanjujućih 1%, u odnosu na 23% kod njihovih neromskih suseda.

Marginalizovani Romi u Srbiji imaju niže stope zaposlenosti od neromskih suseda. Tek nešto više od petine marginalizovanih Roma 15-64 godine starosti bilo je zaposleno 2017. godine, u odnosu na 40 odsto njihovih neromskih suseda iz iste starosne grupe. Samo trećina marginalizovanih Roma ovog uzrasta učestvovala je na tržištu rada 2017. godine, što je pad u odnosu na 52 odsto iz 2011. Jaz između dve grupacije se u prethodnih pet godina udvostručio.

U oblasti zdravstvene zaštite, pozitivno je što najveći broj marginalizovanih Roma ima zdravstveno osiguranje, ali je procenat marginalizovanih Roma 16 i više godina starosti koji pominju da nisu imali pristup zdravstvenim uslugama kada su im bile potrebne i dalje je mnogo viši nego kod neromskih suseda i iznosi nešto više od četvrtine. Ipak, došlo je do izvesnog unapređenja u odnosu na 2011. godinu.

U oblasti stanovanja, pristup električnoj energiji i tekućoj vodi povećao se 2017. godine za marginalizovane Rome, a jaz u odnosu na neromske susede se smanjuje. U isto vreme, neodnošenje otpada i dalje je problem koji pogađa veći procenat romske populacije koja živi u marginalizovanim zajednicama.

Skoro svi marginalizovani Romi u Srbiji sada imaju dokumente koji se odnose na registraciju građana. Tokom 2017. godine, oko 99 odsto marginalizovanih Roma bilo je upisano u matičnu knjigu rođenih, a 94 odsto marginalizovanih Roma 16 i više godina starosti imalo je ličnu kartu.

Regionalno istraživanja o socio-ekonomskom položaju marginalizovanih Roma na zapadnom Balkanu sprovedeno je 2017. godine uz podršku Generalne direkcije Evropske Komisije za susedstvo i pregovore o proširenju, u saradnji sa Svetskom bankom, i u konsultaciji sa Agencijom za temeljna prava Evropske Unije i drugim agencijama Ujedinjenih Nacija.

U anketi je učestvovalo ukupno 4.592 marginalizovanih romskih domaćinstava i 2.168 marginalizovanih neromskih domaćinstava.

Dopunsko istraživanje UNDP-a pokazuje da je posebno težak položaj Romkinja na Zapadnom Balkanu. U proseku 9 od 10 mladih Romkinja nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili treninga, 2 od 3 Romkinje nemaju svoj novac, dok 1 od 2 zaposlene Romkinje nema zdravstveno ili penziono osiguranje. Prisutna je pojava ranih brakova među marginalizovanim Romkinjama, koja je na drugom mestu u regionu Zapadnog Balkana, nakon Albanije. Četrdeset odsto marginalizovanih Romkinja 20-49 godina starosti u Srbiji pominje udaju pre 18. godine u poređenju sa 9 odsto neromskih žena iz susedstva, što znači da se u proseku 1 od 3 Romkinje udala pre navršene 18. godine.

Nosioci istraživanja nadaju se da će sveobuhvatnim i kontinuiranim praćenjem pokazatelja položaja Roma doprineti donošenju boljih politika i omogućiti prilagođavanje postojećih strategija i programa za punopravno uključivanje Roma i drugih marginalizovanih grupa u sve segmente društva.  

Istovremeno, podaci poput ovih iz regionalnog istraživanja neophodni su za praćenje progresa ka ostvarenju globalne razvojne agende 2030 i napretka u dostizanja ciljeva održivog razvoja, u skladu sa prožimajućim principom da nijedan pojedinac ne ostane zaboravljen.

Sumarne izveštaje (na engleskom jeziku) za svaku zemlju i teritoriju koja je bila uključena u istraživanje možete pronaći i preuzeti na linku: http://www.eurasia.undp.org/content/rbec/en/home/library/roma/regional-roma-survey-2017-country-fact-sheets.html