Nedavni članak iz dnevnog lista "Večernje novosti" i tekst objavljen na portalu b92.net ukazuju da je Vlada Srbije rešena da spreči ponavnu pojavu poplava u slivu reke Kolubare, koja je u 2014. godini izazvala gubitke i štete u iznosu od gotovo milijardu evra.

Nakon ovih katastrofalnih poplava pre četiri godine, koje su imale uticaja na više od 20% srpskog stanovništva, Vlada Srbije primenila je naučni pristup i, uz sredstva Vlade Japana, organizovala utvrđivanje činjenica i aktivnosti neophodne za prevenciju budućih plavljenja. Uz koordinaciju Kancelarije za upravljanje javnim investicijama (KUJU), i ekspertizu javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode" i instituta "Jaroslav Černi", UNDP je pripremio Studiju o unapređenju zaštite od voda u slivu reke Kolubare, u kojoj su predložene mere za sprečavanje i bolju kontrolu budućih poplava.

Studija je procenila da će godišnje trebati 10 miliona evra za značajno povećanje bezbednosti od poplava u ovom slivu. Tokom 2017. i početkom 2018. godine, Vlada Srbije obezbedila je oko 25 miliona evra sredstava iz kredita Abu Dabi Fonda, za sprovođenje planiranih zaštitnih mera. Prvi građevinski radovi počinju uskoro: kako javljaju "Novosti", kreće se sa izgradnjom 900m dugim kanalom "Sovljak”, koji je prepoznat kao jedan od prioriteta u okviru UNDP-podržane Studije, i koji treba da zaštiti reku Ub od priliva velikih voda. To je samo početak sveobuhvatnih radova koji će se obavljati u narednim godinama u slivu reke Kolubare, kako bi se osigurala bezbednost od poplava u ovoj 3.600 km2  velikoj oblasti, u kojoj živi 335.000 ljudi, i koja pokriva teritoriju 16 ​​opština u centralnoj Srbiji.

U 2016. godini, zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština i KUJU, UNDP je takođe podržao Grad Kraljevo i 14 opština iz sliva reke Zapadne Morave kako bi udružili resurse, radili zajedno na sprečavanju rizika i osigurali efikasan odgovor i oporavak od poplava i drugih katastrofa. Grad Valjevo i još sedam drugih opština ubrzo su se pridružili ovoj inicijativi, uvažavajući činjenicu da 1 dinar uložen u prevenciju štedi 4 do 7 dinara potrebnih za rekonstrukciju nakon katastrofe.