O Ciljevima

U celom svetu čuju se zahtevi da se pitanja siromaštva, neravnopravnosti i klimatskih promena stave u prvi plan. Da bi se ovi zahtevi konkretizovali kroz delovanje, svetski lideri okupili su se 25. septembra 2015. godine, u Ujedinjenim nacijama u Njujorku radi usvajanja Programa za održivi razvoj do 2030. godine.

Program razvoja do 2030. godine obuhvata 17 novih Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals - SDGs), ili globalnih ciljeva, kojima će se politika i finansiranje rukovoditi u narednih 15 godina, počevši od istorijske obaveze da se iskoreni siromaštvo. Svugde. Trajno.

Koncept ciljeva održivog razvoja izrodila je Konferencija Ujedinjenih nacija o održivom razvoju, Rio+20, održana 2012. godine. Cilj konferencije bio je izraditi skup univerzalnih ciljeva koji u ravnotežu stavljaju tri dimenzije održivog razvoja: ekološki, socijalni i ekonomski.

Globalni ciljevi zamenjuju Milenijumske razvojne ciljeve (Millennium Development Goals - MDGs), koji su u septembru 2000. godine okupili svet oko petnaestogodišnjeg programa, čiji je cilj bio rešavanje problema siromaštva i poniženja koje ono nosi.

Milenijumski razvojni ciljevi, pored ostalih imperativa razvoja, postavili su kao merive, univerzalno prihvaćene ciljeve iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, sprečavanje smrtonosnih, ali izlečivih bolesti, i otvaranje većih mogućnosti obrazovanja za svu decu.

Milenijumski razvojni ciljevi su usmeravali napredak u nekoliko bitnih oblasti:

  • siromaštvo zbog niskih prihoda;
  • dostupnost kvalitetnijoj vodi;
  • upis u osnovnu školu;
  • mortalitet dece.

Posao je nezavršen za milione ljudi - potrebno je da pređemo poslednji kilometar do iskorenjivanja gladi, postizanja pune ravnopravnosti polova, poboljšanja zdravstvenih službi i školovanja svakog deteta. Vreme je da svet postavimo na održiv put. Globalni ciljevi upravo se tim bave, a krajnji rok je 2030. godina.

Ovaj program razvoja primenjuje se na sve zemlje, promoviše miroljubivo i inkluzivno društvo, otvara bolja radna mjesta i odgovara na ekološke izazove našeg doba, a posebno klimatske promene. Na konferenciji o klimi u Parizu, svetski lideri su postigli globalan dogovor o klimatskim promenama.

Globalnim ciljevima mora se dovršiti posao koji je otpočeo milenijumskim razvojnim ciljevima, ne zaboravljajući nikoga.