Draško Drašković je Head of Exploration u Laboratoriji za ubrzani razvoj Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija u Srbiji

Photo by Mantas Hesthaven on Unsplash

Srbija je jedna od deset zemalja sveta čija se populacija najbrže smanjuje, usled niskog nataliteta, visoke emigracije i niske imigracije. Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da će direktna posledica odliva mozgova u naučnim, tehnološkim i inovacionim sektorima za Srbiju biti gubitak oko 9 milijardi dolara. Ova brojka dobijena je na osnovu broja ljudi koji odlaze i troškovima njihovog obrazovanja, kao i činjenice da imigranti koji rade u tehnološkom sektoru obično zarađuju više od prosečne plate. Rekordno visoka stopa emigracije visoko kvalifikovanih stručnjaka ostavlja posledice na ceo region Zapadnog Balkana.

Naš prvi veliki izazov u Laboratoriji za ubrzani razvoj u Srbiji: Depopulacija

Jedno je od prvih područja rada Laboratorije za ubrzani razvoj (Accelerator Lab) u Srbiji je raspakivanje teme depopulacije, koje se pokazalo kao izuzetno složen izazov. Kako bi ga sagledali iz drugačijeg ugla, i otkrili dinamiku rada u različitim zemljama i industrijama iskoristili smo istraživanje profesionalne mreže LinkedIn. Želimo da pomognemo različitim akterima u Srbiji da mapiraju veštine koje je zemlja najviše gubi, na osnovu podataka koji su bliski realnom vremenu. To daje mogućnost na primer, da se određene veštine uvezu kako bi se popunila praznina na tržištu rada, kao i da se programi obrazovanja planiraju tako da se dobije radna snaga tamo gde je najpotrebnija. Nadamo se da na taj način LinkedIn podaci mogu da budu vrlo korisni za razvoj jedne zemlje, i da mogu da posluže kao smernica u kreiranju politika.

Naravno, podaci mreže LinkedIn ne predstavljaju celokupni migracioni profil jedne zemlje, ali mogu da prikažu u novom svetlu stanje u nekim od najdinamičnijih i najinovativnijih sektora. Takođe, ovi podaci se ažuriraju češće od tradicionalnih državnih statistika, i jedinstveni su po tome što prikazuju najnovije potrebe za zapošljavanjem i veštinama u određenim industrijama, koje državne statistike često propuštaju, posebno u sektorima digitalnih tehnologija i inovativnih industrija, u kojima nastaju potpuno nova zanimanja. Podaci LinkedIn-a najbolje predstavljaju trendove kretanja kvalifikovane radne snage u sektorima koji kombinuju znanja iz oblasti nauke, inženjerstva i tehnologije, kao što su informacione i komunikacione tehnologije, profesionalne, naučne i tehničke delatnosti, finansijske i poslovne usluge.

Koristili smo skup podataka Svetske banke o LinkedIn-u

Grupacija Svetske banke nedavno je objavila skup podataka izvučenih iz evidencije o zapisima korisnika Linkedin-a od 2015. do 2018. godine. Ovaj skup podataka korišćen je za našu analizu. Izveštaj Svetske banke i istraživanje Univerziteta Stanford bavili su se analizom LinkedIn podataka da bi pratili migracije profesionalaca. Tim LinkedIn Talent Solutions-a takođe je analizirao trendove u zapadnoj Evropi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz jula 2019., radna snaga u Srbiji broji 2.810.500 zaposlenih, i 387.100 nezaposlenih. Broj članova LinkedIn-a u Srbiji na dan 31. avgusta 2019. godine bio je 605.012 (~ 19 procenata radne snage). Analiza LinkedIn podataka jedan je od mnogih mogućih načina istraživanja novih podataka radi praćenja migracija. Mi takođe planiramo da analiziramo satelitske podatke, podatke sa mobilnih telefona, senzorne podatke i podatke prikupljene sa Interneta. Sve ove analize se mogu dopuniti onima koje potiču iz etnografskih i terenskih istraživanja.

Bolje razumevanje odliva mozgova

Očekivano, prema podacima LinkedIn-a, Nemačka je na vrhu liste zemalja u koje su profesionalci iz Srbije odlazili u 2018. godini, a slede Austrija, Sjedinjene Države, Ujedinjeni Arapski Emirati, Norveška i Švedska. Prema ovim podacima postoje samo tri zemlje iz kojih više ljudi dolazi u Srbiju, nego što u njih iz Srbije odlazi, a to su Bosna i Hercegovina, Rumunija i Turska. 

Ova mapa daje vizuelni prikaz zemalja destinacija za profesionalce iz Srbije. 

Veličina kruga proporcionalna je neto promeni *.

Što se tiče industrija, istraživački rad je oblast u kojoj Srbija gubi najviše radne snage, a slede međunarodni odnosi, visoko obrazovanje, finansijske usluge, internet **.

Zabrinjavajuće je videti da Srbija ostaje bez ljudi sa tim znanjima i veštinama, a da istovremeno nema priliv profesionalca iz tih oblasti iz drugih zemalja. Nema oblasti znanja, ni industrije u kojoj postoji suprotan trend (osim u naftnoj industriji i okeanskom prevozu, što bi se moglo objasniti godišnjim radnim ciklusima ljudi iz Srbije koji rade na naftnim platformama i na brodovima za krstarenja). Iz Srbije najviše odlaze profesionalci iz oblasti genetskog inženjeringa, medicine (fizikalna medicina i rehabilitacija, fiziologija), stomatologije, veštačke inteligencije, razvoja softvera, web programiranja itd. ***

Sada smo bliži radu sa podacima u realnom vremenu, ali mi veoma dobro razumemo da je to tek početak. Donošenje odluka na osnovu njih je krajnji cilj. Nadamo se da će većim razumevanjem dinamike migracija razne zainteresovane strane u Srbiji moći da koriste ove podatke za kreiranje obrazovnih programa, povezivanje sa dijasporom, imigracione politike i cirkularne migracione politike. Pratite nas da saznate gde nas sve vode ovi podaci!

 

Napomene

* Dobitak od / gubitak do - Neto dobitak ili gubitak članova iz druge zemlje, podeljen sa prosečnim članstvom LinkedIna ciljane (ili odabrane) zemlje tokom vremenskog perioda, pomnoženo sa 10.000.

** Industrije sa najvećom migracijom iz Srbije - Neto gubitak članova iz druge zemlje koji rade u datoj industriji podeljen sa brojem članova LinkedIna koji rade u toj industriji u ciljnoj (ili odabranoj) zemlji, pomnoženo sa 10.000.

*** Veštine koje su izgubljene - odnosi se na neto gubitak članova iz druge zemlje sa datoj veštinom deljen sa brojem članova LinkedIna sa tom veštinom u ciljnoj (ili odabranoj) zemlji, pomnoženo sa 10.000.

*******

Draško Drašković je Head of Exploration u Laboratoriji ubrzani razvoj Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija u Srbiji. Možete ga pratiti na Twitter-u @drdrasko.

Zahvalnica: Uz posebnu zahvalnost Gini Lucarelli (UNDP), Milici Begović (UNDP), Lejli Sadiku (UNDP), Shumin Liu (UNDP), Juni Tingting Zhu (Svetska banka), za doprinos koji su dale tokom naših diskusija i korisne sugestije.

Icon of SDG 08

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve