NOVI SAD, Srbija – Šetajući obalom Dunava, s pogledom na Petrovaradinsku tvrđavu – jednu od istorijskih znamenitosti drugog po veličini grada u Srbiji – Miloš Pandžic hvata kratak predah od posla. On je istraživač u globalno vodećem agrotehnološkom institutu. Miloš se nedavno vratio u Srbiju iz Finske, gde je bio veoma zadovoljan poslom i zaradom, ali su mu nedostajali sunce, prijatelji i porodica. Iskoristio je šansu kada se ukazala jer, kako kaže, „Bila je to dobra prilika za rad sa mladim ljudima, svi su veoma pametni, a pritom dosta putujem i bavim se pitanjima od globalnog značaja.“

Poput Miloša, mnogi mladi ljudi odlaze iz Srbije u zemlje Zapadne Evrope

 

Miloš nije usamljen u ovakvom mišljenju. Njegov kolega Žorž Dibur, koji je poreklom iz Francuske, srećno živi u Novom Sadu već pet godina. „Dopada mi se da živim ovde“, kaže on. „Troškovi života su niski, ljudi su prijateljski nastrojeni, a ima i puno mesta za izlazak. Takođe, grad se nalazi na dobrom mestu, u srcu Evrope, i odavde mogu svuda brzo da stignem.“

 

Žorž Dibur preselio se u Srbiju, jer je želeo da radi u istraživačkom institutu BioSense

 

Njihove priče odudaraju od dominantnog narativa o Srbiji, onog o napuštenim selima i populaciji koja opada pošto mladi, obrazovani ljudi traže prilike za zapošljavanje van zemlje.

URGENTNOST SITUACIJE

Ovaj narativ nije bez osnova. Prema analizi studije koju je naručio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), populacija Srbije bi tokom sledeće decenije mogla da se smanji za 6,7 procenata – što predstavlja najveću stopu smanjivanja populacije na Zapadnom Balkanu. Analiza podataka mreže LinkedIn za 2018. godinu koju je sprovela Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji pokazuje da zemlje Zapadne Evrope, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeni Arapski Emirati predstavljaju glavna odredišta za Srbe zaposlene u inostranstvu, koji izvoze svoje veštine i znanja u domenu istraživačkog rada, obrazovanja, finansija, inženjeringa, medicine, zubarstva, veštačke inteligencije i informatičke tehnologije.

U međuvremenu, pripadnici mlađe generacije u Srbiji kasnije zasnivaju porodice, što dalje doprinosi ubrzavanju procesa depopulacije. Ovako umanjena populacija u međuvremenu stari i postaje u većoj meri urbana. Do 2030. godine, više od polovine stanovnika Srbije biće stari 45 ili više godina. To znači manje radne snage, sporiji ekonomski razvoj i smanjenu konkurentnost privrede.

Ljudi u Srbiji misle da nisu u stanju da preokrenu ove tendencije i pesimistički gledaju na budućnost svoje zemlje. Razvojni partneri po pravilu kažu da je ova nepovoljna situacija neizbežna posledica razlika u stopi razvoja širom Evrope, i da će, kada se situacija u Srbiji poboljša, ljudi po prirodi stvari početi da se vraćaju.

Ali ovakav pristup je rizičan zato što se strukturne promene dešavaju sada – i odražavaju se na demografski profil društva, geografski raspored stanovništva i sastav onog dela populacije koji čini radnu snagu Srbije.

 

Populacija Srbije bi tokom sledeće decenije mogla da se smanji za 6,7 procenata

 

Vlada Srbije prepoznala je depopulaciju kao pitanje od nacionalnog i regionalnog značaja, i kao najvažniji prioritet. Istorijski gledano, hvatanje u koštac sa problemom depopulacije podsticalo je politike povećavanja prirodnog priraštaja kojima se porodicama pružaju finansijski podsticaji da imaju više dece. Međutim, te strategije samo ubrzavaju odluku o rađaju dece: one ne povećavaju dugoročno broj dece u porodicama. A deca odrastaju. Kada odrastu, i dalje mogu poželeti da odu iz zemlje.

Ovo je navelo UNDP da ovom kompleksnom izazovu pristupi na radikalno drugačiji način i da osmisli integrisana rešenja kojima će se rešavanju problema depopulacije pristupiti holistički.

NOVI PRISTUP

Udružili smo se sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA) i doveli međunarodne eksperte za pitanja demografije, starenja, migracija i privrede u Srbiju. Tokom pet dana intenzivnog rada, brižljivo odabran tim od sedam eksperata imao je susrete sa predstavnicima različitih sektor zainteresovanih za ovo pitanje u Srbiji u cilju uobličavanja portfolija integrisanih rešenja.

 

Marko Štajnberg, Ekspert za strateški dizajn, rukovodi radom tima međunarodnih eksperata kako bi došli do portfolija integrisanih rešenja

 

Ciljevi su sledeći: globalna Srbija koja se povezuje sa svojom velikom dijasporom; obrazovanje za 22. vek i obuka za sticanje veština neophodnih za zapošljavanje u budućnosti; angažovanje građanki i građana Srbije starih 50 i više godina tako da daju doprinos razvoju, umesto da ih doživljavamo kao društveni i ekonomski teret; regionalni razvoj koji koristi svima.

Umesto nastojanja da se preokrene trend smanjivanja populacije, ovaj tim zaključio je da je bolje proaktivno se adaptirati na novu demografsku realnost i upravljati neiskorišćenim ljudskim potencijalima koji postoje u zemlji i van nje.

Naša Laboratorija za ubrzani razvoj takođe je krenula u traženje rešenja, i nije morala da ih traži daleko.

 

Rut Finkelštajn, Izvršna direktorka Brookdale Center for Healthy Aging i profesorka na Hunter College/CUNY – članica tima eksperata koji su učestvovali u osmišljavanju rešenja za depopulaciju u Srbiji

 

Brzo su uočili razne mogućnosti, uključujući tu i delovanje instituta u kome Miloš i Žorž rade, koji privlači visoko stručne talentovane pojedince iz inostranstva i Srbe iz dijaspore; prostor za život i rad u jednom udaljenom selu koje je dom sve većem broju digitalnih nomada; očeve koji se  u podjednakoj meri posvećuju staranju o deci kako bi njihove partnerke takođe bile u mogućnosti da rade.

Laboratorija za ubrzani razvoj počela je da osmišljava eksperimente koji će takve prednosti i takva rešenja istražili kako bi se mogli proširiti i postati standard.

KAKO UBRZATI PROMENE

Mnoštvo dobrih ideja ne čini nužno jednu veliku ideju koja će imati značajan uticaj. Želeli smo rešenja kojima se menjaju pravila igre, a koja zajedno vrede više nego njihov zbir. Počeli smo da pravimo portfolio intervencija, uviđajući da tajna leži u tome kako povezujemo rešenja jedno s drugim i u tome kako se na taj način stvaraju nove realnosti rešavanjem više problema odjednom.

 

Mnoga rešenja već postoje ako se depopulacija posmatra na integrisan način

Naš tim je posebno želeo da iskoristi potencijale miliona Srba rasutih širom sveta koji poseduju jedinstvene veštine i veze sa vrednim mrežama kontakata – Srbi iz dijaspore već doprinose BDP-u svoje zemlje u iznosu od gotovo 9 procenata svojim doznakama iz inostranstva, a kasnije će možda razmišljati o tome da se po penzionisanju vrate u Srbiju.

Zamislite Srbe iz dijaspore kako investiraju u zajednice koje podržavaju zdravo i aktivno starenje, podstiču zapošljavanje i usluge za mlade, ali i podršku i staranje o starijim članovima zajednice.

Zamislite da ova ekonomija staranja u nastajanju privuče i druge Evropljane koji požele da se posle penzionisanja nastane u Srbiji, privučeni time to što su troškovi života niski, priroda netaknuta, a klima topla – kao što je slučaj sa Španijom u Evropi i Floridom u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zamislite kompleks za penzionere u okviru koga postoji i vrtić – to bi smanjilo izolovanost starijih lica, a istovremeno obezbedilo brigu o deci za mlade porodice, omogućavajući mladim roditeljima da rade, što bi moglo i da ih podstakne da imaju više dece.

Trenutno planiramo uspostavljanje fonda, u partnerstvu sa drugima, koji bi nam pomogao da operacionalizujemo portfolio integrisanih rešenja za pristupanje rešavanju problema depopulacije. Pojedinačne slučajeve od kojih ćemo krenuti odrediće naša Laboratorija za ubrzani razvoj.

Srbija se nalazi na prvoj liniji problema koji poprima globalne razmere. Rešenja do kojih budemo došli ovde možda će biti od koristi za ovaj region i za svet.

 

* U originalu objavljeno na: https://sdgintegration.undp.org/serbia-new-approaches-tap-talent-and-tackle-depopulation

Tviter: @f_pickup @UNDPSerbia @SDGintegration

Fotografije: Momira Marković za UNDP Serbia

Icon of SDG 17

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve