Volonteri Asocijacije ˝Duga˝ informišu i edukuju pripadnike romske zajednice i ranjivih grupa o merama zaštite od Covid-19. Foto: Asocijacija "Duga"

Zatvorene granice, prizemljeni avioni, prepune bolnice, prazne police u supermarketima, policija i vojska na ulicama: ovo je svakodnevica u mnogim zemljama širom sveta nakon izbijanja pandemije korona virusa (COVID-19). 

Ovde, u Srbiji, broj zaraženih raste. Škole su zatvorene od 16. marta, ljudima starijim od 65 godina zabranjeno je da izlaze iz svojih domova, uveden je policijski čas za celokupno stanovništvo u trajanju od 12 sati dnevno, javni prevoz je obustavljen, a granice su zatvorene. Dok je najneposrednija briga usmerena na zdravlje i bezbednost stanovništva, posledice epidemije trpi i poslovni sektor, zarade su u padu, a radnici, mnogi zaposleni u neformalnom sektoru, ostaju bez posla. 

Ipak, ova kriza donosi sa sobom i priliku za fundamentalnu promenu.

Tokom proteklih nekoliko nedelja, svedoci smo brojnih inspirativnih primera solidarnosti kao reakcije na epidemiju korona virusa. Ovo su tri trenda za koja verujemo da nude transformativna rešenja za razvoj posle okončanja krize.

1. RAZVIJANJE POVERENJA IZMEĐU POJEDINACA I ZAJEDNICE

Umesto povlačenja u sebe i gledanja isključivo sopstvenog interesa, širom sveta vidimo talas podrške i solidarnosti. Možda je najbolji primer za to činjenica da, uprkos fizičkom udaljavanju koje pojava ove bolesti iziskuje, ljudi nalaze kreativne načine da se međusobno povezuju i jedni drugima pomažu, nastojeći da stupe u kontakt sa onim članovima zajednice koji su izloženi najvećim rizicima.

I u Srbiji su svuda vidljivi primeri solidarnosti. Ljudi postavljaju obaveštenja na javnim mestima i posredstvom društvenih mreža, nudeći pomoć u kupovini neophodnih potrepština u radnjama i šetanju kućnih ljubimaca starijim komšijama koje su obuhvaćene zabranom kretanja. Lokalne bakalnice i apoteke isporučuju robu starijim mušterijama do vrata, dok lokalni restorani dele besplatne obroke. Kampanja koju je pokrenuo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) putem društvenih mreža naslovljena #ZajednoRazdvojeni puna je primera volontiranja, plemenitih postupaka i donacija, koji doprinose jačanju poverenja među ljudima.  

Kako bi podržali ovaj trend, u partnerstvu sa Kancelarijom za IT i eUpravu, pomogli smo Vladi Srbije da razvije novu platformu Budi volonter. Pojedinci koji žele da pomognu najugroženijima u svojim lokalnim zajednicama mogu posredstvom ove platforme da se prijave. Tokom prva tri dana od njenog pokretanja, više od 1.600 volontera je prošlo proveru i bilo je spremno da pruži pomoć. Danas ih ima preko 7000 hiljada. Lokalne samouprave i krizni štabovi raspoređuju ih u zavisnosti od broja primljenih poziva za pomoć koji stižu od starijih lica putem telefonskog broja 19819 namenjenog za tu svrhu. Ovaj jedinstveni kol centar pruža odgovore u vezi sa korona virusom, i povezan je sa platformom za dobrovoljce.

Ovakva upotreba tehnologije u svrhu angažovanja građana u borbi protiv epidemije COVID-19 nudi rešenja za izazove većeg obima sa kojima će se zajednica suočavati u budućnosti. Istovremeno, veza između digitalne platforme i kol centra sa analognim signalom može doprineti da se umanji digitalni jaz koji postoji u Srbiji, budući da su na ovaj način obuhvaćene ruralne zajednice i marginalizovane grupe kao što su Romi i starija lica.

2. JAČANJE KONKURENTNOSTI PRIVREDE I POVERENJA U INSTITUCIJE

Podjednako važne kao i horizontalne mreže uzajamne pomoći i podrške koje vidimo u društvu jesu vertikalne veze između ljudi i institucija. Ova pandemija predstavlja  priliku da se ojača to poverenje putem otvorenosti i redovne interakcije. UNDP je pomogao Vladi Srbije da konsoliduje više od 90 alatki i usluga na platformi nazvanoj Digitalna solidarnost. Ova platforma nudi onlajn besplatne zabavne, kao i obrazovne sadržaje, pozorišne predstave, izložbe i koncerte, koje su ponudile kompanije i kulturne institucije.

Srpski preduzetnici i kompanije takođe intenziviraju svoje aktivnosti. Reagujući na nedostatak zaštitnih maski za lice, mnogi mali proizvođači odeće prilagodili su svoju proizvodnju situaciji i šiju maske za bolničko osoblje. Žene su se takođe pridružile ovim aktivnostima, raspakovale svoje šivaće mašine po prvi put od ere socijalizma, koristeći mustre koje su dostupne onlajn, doniraju maske napravljene od materijala koji su im dostupni. Kako bi ovakve primere preduzetničkog duha nadogradili, UNDP i Svetska zdravstvena organizacija udružili su se i uputili javni poziv za inovacije u vreme krize, podstičući pojedince, kompanije i organizacije civilnog društva da ponude lokalna rešenja za rešavanje problema nestašice hitno potrebne medicinske opreme.

Takođe je ohrabrujuće videti kako se tehnološki sektor, koji se veoma uspešno razvija, hvata u koštac sa krizom. Zajednica 3D štampara Vizionari Srbije okuplja mala privatna preduzeća u cilju štampanja medicinskih vizira za lice koji se doniraju bolnicama. Oni sada dobijaju sredstva iz Vladinog Fonda za inovacije kako bi svoja rešenja što brže primenili u većem obimu.

Druga mala preduzeća okrenula su se onlajn kanalima i digitalnim alatkama kako bi doprla do svojih klijenata dok su izolovani u domovima. Da bi pomogli očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja, fitnes treneri i psiholozi, među kojima je mnogo žena, besplatno nude svoje veštine onlajn. Ovi primeri preduzeća koja se prebacuju na onlajn poslovanje nude mogućnost za širenje delatnosti na nova tržišta i povećanu konkurentnost, kako tokom krize tako i po njenom završetku.

3. POVEZIVANJE SA DIJASPOROM

Brojna srpska dijaspora u svetu nudi neiskorišćeni potencijal, naročito sada. Srbi koji žive u inostranstvu oglašavaju se na društvenim mrežama i obraćaju putem medija u Srbiji, dajući savete o zaštiti zdravlja, deleći primere uspešnih strategija koje su sprovele druge zemlje i upozoravajući na posledice neodgovornog ponašanja.

Srbija već decenijama gubi populaciju usled odlaska stanovništva u bogatije zemlje, a među onima koji je napuštaju najviše je mladih i obrazovanih ljudi. Depopulacija, prouzrokovana emigracijom i padom stope nataliteta, postala je jedan od najvećih razvojnih izazova sa kojima se zemlja suočava.

Ipak, tokom perioda od 20 dana u martu, 318.000 građana Srbije vratilo se iz inostranstva. Ovi povratnici iz dijaspore donose sa sobom veštine, mreže kontakata i iskustvo koji mogu pomoći Srbiji da se oporavi od krize. Od toga kako sada budu primljeni u Srbiji zavisiće da li će odlučiti da ostanu ili odu kada kriza prođe.

Ranije ove godine, osnovana je organizacija „Tačka povratka“, čije je cilj povezivanje Srbije sa njenom dijasporom. Sa pojavom ove pandemije, organizacija je počela da dobija brojne upite od srpskih lekara i medicinskih sestara iz inostranstva koji su želeli da pomognu u borbi protiv korona virusa.

UNDP je podržao organizaciju Tačka povratka da uputi javni poziv svim dostupnim medicinskim radnicima iz Srbije koji borave u inostranstvu, a mogu da pomognu na dobrovoljnoj bazi. Više od 300 prijava stiglo je tokom prva tri dana od objavljivanja poziva. Ovi dodatni volonterski medicinski kapaciteti mogli bi da budu važan faktor u stabilizovanju preopterećenog sistema zdravstvene zaštite. 

Deca nude da idu u nabavku umesto starijih komšija. Foto: FB/Pomoć sugrađanima u karantinu Srbija
P.S. Fashion Company pomaže šivenjem maski od početka epidemije. Foto: @PSfashion
Jedan beogradski restoran nudi besplatne obroke starijim sugrađanima u radijusu od 2 km. Foto: @restoran_lebondzem

 

Društveni kapital za sve

Ovi primeri ulivaju nam nadu u sumornim vremenima. Oni nas podsećaju da su kapital zajednice, veze i poverenje među ljudima jednako važni kao materijalna sredstva i ljudski kapital kada je potrebno osigurati bezbednost ljudi i pomoći društvu da prevaziđe krizu.  Danijel Oldrič je svojim istraživanjem o tome kako se Japan nosio sa prirodnim katastrofama ubedljivo pokazao da su zajednice sa snažnijim društvenim vezama i poverenjem otpornije na krize i imaju manji broj žrtava.

Nema nikakve sumnje da su medicinska oprema, respiratori, sredstva za ličnu zaštitu i visoko obučeni profesionalci preko potrebni u borbi protiv korona virusa. Ali solidarnost, mreže podrške, društveni kapital i transparentnost koji spajaju ljude i doprinose razvijanju poverenja u institucije, to je onaj lepak koji obezbeđuje ljudima sigurnost i otpornost zajednice na duge staze. 

Takođe, treba da vodimo računa o dve stvari u vezi sa društvenim kapitalom kada se radi o razvijanju otpornosti. Prva je da mreže podrške mogu kako da uključuju, tako i da isključuju. Druga je da društvene veze mogu imati i negativan uticaj. Primera radi, vreme i rad koje žene moraju da ulože u svrhu održavanja mreža podrške, uključujući tu i starija zavisna lica, mogu im predstavljati prepreku za iskorišćavanje drugih mogućnosti.

Stoga, dok istražujemo kako da korisno upotrebimo solidarnost i društveni kapital koje vidimo na delu tokom reagovanja na krizu, zapitajmo se i o vrstama mreža podrške koje se promovišu, ko u njima učestvuje i kako. Tragajmo za načinima da se proširi pristup resursima i mogućnostima koje te mreže donose, i postarajmo se da one budu od koristi celom društvu, naročito onima na margini. 

 

UNDP je aktivan u celom regionu u odgovoru na krizu izazvanu pandemijom COVID-19. Saznajte više o tome kako konretno pomažemo

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve