Kako je zagađenje vazduha uticalo na pandemiju COVID-19 i obrnuto? Da li su ograničenja kretanja, uvedena zbog pandemije, pomogla da vazduh postane čistiji? I što je još važnije, da li je zagađenje vazduha ubrzalo širenje bolesti? Ova pitanja zaintrigirala su istraživače širom sveta, pa i nas.

Kao prvo, važno je znati da zagađenje vazduha ima opasne posledice po zdravlje — ono doprinosi respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima, kao i većoj stopi smrtnosti. Glavni krivci za ovakvo dejstvo zagađenja potiču od ljudskih aktivnosti kao što su sagorevanje fosilnih goriva i drveta, industrijska proizvodnja, saobraćaj, i poljoprovredne delatnosti. Oni su izvor opasnih zagađivača među kojima su PM čestice (PM2.5, PM10), ugljen monoksid (CO), azotni oksidi (NOx), i oksidi sumpora (SOx).

Tokom perioda karantina, ljudske aktivnosti i privredne delatnosti koje izazivaju zagađenje vazduha su bile smanjene, što je istraživačima pružilo priliku da ispitaju dejstvo ovakvih promena na kvalitet vazduha.

Više istraživanja je pokazalo da je ograničenje kretanja dovelo do privremenog smanjenja zagađenja vazduha u čitavom svetu. Pre svega, dovelo je do smanjenja koncentracija PM2.5 čestica, koje uglavnom potiču od sagorevanja fosilnih goriva—u Kini, ovo smanjenje je iznosilo gotovo 30%, a u pojedinim  gradovima u Indiji  gde su vršena istraživanja, čak i do 54%. U gradovima EU, smanjile su se koncentracije zagađivača koji mahom potiču od saobraćaja (NO2), dok se koncentracije PM2.5 nisu bitnije promenile.

Još jedno istraživanje sprovedeno u čitavom svetu bavilo se vezom između stope širenja COVIDa-19 i nivoa zagađenja vazduha.

Ova istraživanja su potvrdila direktnu korelaciju: što je veće zagađenje vazduha, to je i više slučajeva COVID-19. Na primer, u Kini se širenje virusa ubrzalo za 5-7% u periodima kada je vladalo veliko zagađenje vazduha. U Engleskoj je primećen porast stope smrtnosti od kovida-19 od čak 1,4% u periodima kada su rasle emisije NO2 i PM2.5. Do sličnih rezultata došlo se u Italiji, kao i u još nekim zemljama.

Šta je sa Srbijom?

U Srbiji, prvi slučaj COVID-19 zabeležen je 6. marta 2020. Nedugo potom, Vlada je proglasila vanredno stanje i uvela niz mera u cilju suzbijanja širenja virusa. Ove mere su obuhvatale policijski čas, potpunu zabranu kretanja za starije od 65 godina, zatvaranje restorana, kafića, tržnih centara, pijaca, obdaništa, škola i univerziteta, i smanjen obim javnog saobraćaja. Mnoga preduzeća su se delimično ili u potpunosti prebacila na rad od kuće. Sve ovo je dovelo do znatnog smanjenja različitih aktivnosti koje doprinose zagađenju vazduha.

U „redovnim“ okolnostima, oko polovine građana Srbije diše izuzetno zagađen vazduh. Godine 2019, 92% građana iz 6 najvećih gradova Srbije disalo je vazduh najgoreg kvaliteta. Opadanju kvaliteta vazduha u Srbiji doprinose način grejanja, saobraćaj, odlaganje otpada i građevinski radovi, uključujući toplane koje rade na ugalj i mazut, energetski neefikasne zgrade, grejne jedinice u domaćinstvima i industriji, saobraćaj koji počiva na naftnim derivatima, poljoprivredne prakse uključujući sagorevanje strnjike, požari na deponijama, i intenzivni građevinski radovi. Istovremeno, lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta da se pozabave ovim problemom.

Da bismo utvrdili da li su mere za zaustavljanje pandemije imale slično dejstvo na kvalitet vazduha u Srbiji kao u drugim delovima sveta, kao i da bi saznali nešto više o vezi između glavnih zagađivača vazduha i broja slučajeva COVID-19 u Srbiji, UNDP u Srbiji se udružio sa Institutom za nuklearne nauke „Vinča“.       

Da li veće zagađenje vazduha znači više slučajeva COVID-19?

Tražeći odgovor na ovo pitanje, Institut za nuklearne nauke „Vinča“ sproveo je istraživanje u Beogradu i Nišu—dva grada koja su zabeležila najveći rast slučajeva COVIDa-19 u Srbiji, u martu i aprilu 2020. Istraživači su koristili podatke Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) o koncentracijama glavnih zagađivača vazduha. Podatke o dnevnom broju novih slučajeva COVID-19 u oba grada dobili su od Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Prilikom ispitivanja korelacije između maksimalnih dnevnih koncentracija zagađivača vazduha i dnevnog rasta broja slučajeva COVID-19, istraživači su uračunali razliku od 7 dana, zbog procene da je to period inkubacije virusa, potreban da se ispolje prvi simptomi.

Rezultati analize potvrdili su da kratkoročna izloženost glavnim zagađivačima vazduha, u smislu akutne izloženosti koja traje tokom kratkog vremenskog perioda (nekoliko minuta, sati ili dana) jeste u korelaciji sa porastom broja slučajeva COVID-19.

Na rast broja slučajeva COVID-19, i u Beogradu i u Nišu, najviše je uticala koncentracija zagađujućih čestica (PM) koje mahom potiču od sagorevanja fosilnih goriva i drveta. Zagađivači koji su takođe doprineli rastu broja slučajeva su CO i NO2, koje prevashodno emituje saobraćaj. Iznenađujuće, sve veće koncentracije SO2 koje potiču iz industrije i prozvodnje električne energije na bazi uglja pokazale su suprotan trend.

Kao što Institut zaključuje u svom izveštaju, iako su neophodna dalja istraživanja kako bi se detaljnije objasnila ova korelacija, ova studija bi mogla da ima značajan uticaj na kontrolu i prevenciju širenja COVID-19. Kao prvo, regionima sa velikom koncentracijom PM čestica, CO i NO2 potrebna je posebna pažnja u borbi protiv pandemije, jer oni mogu biti izloženi većem rastu slučajeva COVID-19. Ovo znači i da usvajanje i sprovođenje javnih politika za smanjenje zagađenja vazduha može da doprinese boljoj kontroli širenja COVID-19.

Da li se kvalitet vazduha u Srbiji promenio tokom perioda „karantina“?

Istraživači sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ udružili su se sa kolegama sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu kako bi proučili vezu između promena u svakodnevnim navikama stanovništva, gustine saobraćaja, i privrednih delatnosti sa jedne, i zagađenja vazduha sa druge strane. Tokom februara i marta 2020, merili su i analizirali sitne čestice (PM2.5) na četiri lokacije u široj okolini Novog Sada, kako bi utvrdili promene u njihovoj koncentraciji na različitim mestima, u različito doba dana. Za analizu koncentracije drugih zagađivača (PM10, NO2, SO2, CO, O3) u oblasti Novog Sada, istraživači su koristili podatke koje je prikupila SEPA pomoću svojih nacionalnih, regionalnih i lokalnih stanica za praćenje, u istom vremenskom periodu.

Njihova studija pokazala je sledeće:

Ø  Koncentracija zagađivača koji mahom potiču od saobraćaja (NOx) smanjila se tokom perioda ograničenog kretanja. 

Ø  Koncentracija PM2.5 i PM10 čestica, koje mahom potiču od grejanja domaćinstava i proizvodnje električne energije, nije se značajno promenila.

Ø  Koncentracija ozona u blizini tla (O3), koji nastaje kada se drugi zagađivači poreklom od sagorevanja fosilnih goriva pomešaju i izlože suncu, i za koji se zna da može da izazove respiratorne probleme, povećala se. 

Rezultati ove studije pokazali su da je ograničenje kretanja, uvedeno kao mera protiv širenja COVID-19, uticalo na kvalitet vazduha u Srbiji na sličan način kao i u drugim evropskim gradovima, gde je manja koncentracija zagađivača takođe bila povezana sa smanjenjem intenziteta saobraćaja, dok se emisije PM čestica od sagorevanja fosilnih goriva nisu bitno promenile.

Šta možemo da zaključimo na osnovu istraživanja kvaliteta vazduha?

Oba istraživanja koja je sproveo Institut „Vinča“ potvrđuju da je neophodno da neprestano ažuriramo i unapređujemo metode pomoću kojih procenjujemo koliko naše aktivnosti doprinose ukupnom zagađenju. Na primer, kada se intenzitet saobraćaja, često označen kao „dežurni krivac“ za veliki deo emisija PM čestica, smanjio tokom perioda ograničenog kretanja, to nije dovelo do značajnog smanjenja koncentracija ovih zagađujućih čestica.

Ovo ukazuje na potrebu za novom, preciznijom procenom značaja svakog izvora zagađenja, što je presudno za odgovarajući odabir prioriteta prilikom određivanja mera za zaštitu vazduha. Odluke o tome koje mere za zaštitu vazduha treba da se sprovode prve, i gde treba uložiti najviše napora i resursa, biće efikasne, ekonomične i delotvorne u zaštiti našeg zdravlja jedino ukoliko su zasnovane na dokazima. Ovo će takođe optimizovati dugoročne mere za zaštitu vazduha.  

Pored ovoga, istraživanje naglašava da građani koji žive u područjima sa zagađenim vazduhom mogu biti posebno podložni bolestima koje se prenose vazdušnim putem, što nam daje dodatni razlog da hitno rešimo problem zagađenja vazduha. Ovo je naročito važno za zemlju kao što je Srbija gde polovina stanovništva živi u mestima sa godišnjom koncentracijom PM2.5 čestica i do 3,5 puta većom od granice koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Da bismo unapredili kvalitet vazduha u Srbiji, moramo da smanjimo stepen zavisnosti od fosilnih goriva u industriji i proizvodnji električne energije, kao i upotrebu kućnih uređaja za grejanje koji izazivaju zagađenje. Što se tiče ovog drugog, ne smemo da zaboravimo da je ključ za uspeh ovakve promene pružanje pomoći domaćinstvima s niskim primanjima da pređu na čistije opcije za proizvodnju energije.

Napuštanje fosilnih goriva zahteva veća i brža ulaganja u čistu energiju i obnovljive izvore kao što su vetar, solarna i geotermalna energija. Takođe su neophodna dalja ulaganja u energetski efikasnu proizvodnju, prenos i skladištenje električne energije, energetski efikasne zgrade, i niskougljenični saobraćaj.  

Ako želimo čist vazduh na duže staze, moramo da prestanemo sa razaranjem prirode, i da pokrenemo obnovu šuma i močvarnih staništa, ozelenjavanje gradova, smanjenje otpada, i održivu proizvodnju hrane.

Da bismo odgovorili na izazove u oblasti životne sredine, neophodne su nam i inovacije. UNDP je nedavno pozvao inovatore u Srbiji da pošalju svoje ideje za smanjenje zagađenja vazduha, i odabrao je 14 najinovativnijih rešenja. Pozvali smo razvojne partnere i lokalne samouprave da se pridruže našoj inicijativi i pomognu u sprovođenju ovih rešenja u delo, kako bi najbolja rešenja za čistiji vazduh ugledala svetlost dana.

Pandemija COVID-19 izazvala je korenite promene u našem načinu života, ali i u našem odnosu prema zdravlju kao prioritetu. Potvrđena veza između zagađenja vazduha i širenja infekcije dramatičan je podsetnik da se kvalitet vazduha mora unaprediti i zaštititi.

Kvalitet vazduha će biti „lakmus test“ toga da li smo na pravom putu zelenog oporavka, ili je oporavak krenuo u drugom pravcu od onoga što smo planirali. Nije potrebno napomenuti da taj drugi pravac ne možemo sebi da priuštimo. 

Icon of SDG 03 Icon of SDG 07 Icon of SDG 11 Icon of SDG 13

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve