Prošle godine cela generacija dece u Srbiji je elektronski upisana u vrtiće. Ovo se desilo iz tri razloga: prvi je dobra telekomunikaciona infrastruktura i široka dostupnost mobilnog interneta, drugi je postojanje javne usluge e-vrtić i treći pandemija COVID-19. Od početka pandemije, stabilna internet veza je značila spas. Internet smo koristili da bismo radili i školovali decu od kuće, kupovali i prodavali stvari i održavali kontakt sa svojim najmilijima.

Oni koji su imali dobar internet, elektronske uređaje i veštine neophodne za korišćenje digitalnih alata, mogu se smatrati srećnicima.

Prednosti digitalne transformacije su očigledne. Ona je veoma važan pokretač za postizanje svih ciljeva održivog razvoja koji teže izgradnji bolje budućnosti za sve. Ipak, dok koristimo moć tehnologije da bismo postigli ove ciljeve, na prvom mestu moraju da budu ljudi, i nikako ne smemo da zaboravimo one koji su na margini.

Ono što koči rast ekonomije i razvoj društva, a sada čak i zapošljavanje, je su razlike među ljudima kada je u pitanju pristup digitalnoj infrastrukturi, mogućnost da sebi priušte digitalne uređaje i stepen digitalne pismenosti. Pojavljuju se novije vrste poslova, dok drugi, postaju suvišni. Kao što izveštaj UNDP Laboratorije za ubrzani razvoj pokazuje, mnogi ljudi su u opasnosti da ostanu bez posla, a najviše su tom riziku izloženi oni koji su već u nepovoljnom položaju.

Ko je u Srbiji zapostavljen?

Kada je COVID-19 pogodio Srbiju, školski sistem se brzo prebacio na učenje na daljinu. Kao što je pokazala UN-ova i UNDP-eva procena društveno-ekonomskog uticaja, 98% učenika u osnovnim i srednjim školama koristilo je platforme za digitalno učenje.

Međutim, romska deca, deca sa smetnjama u razvoju i deca iz drugih osetljivih grupa, poput izbeglica, imala su problema da nastave školovanje na ovaj način. Nastavu u osnovnoj školi uopšte nije pohađalo 17% Roma i Romkinja i 4% učenika i učenica sa smetnjama u razvoju. Samo 56% romske dece je pratilo časove na internetu i televiziji, a razlog za ovakvu statistiku procenat je uglavnom bila nemogućnost pristupa internetu i elektronskim uređajima.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu pokazuju da oni sa manjim prihodima i oni koji žive u ruralnim područjima imaju manje računara i manje im je dostupan internet.

Primetna je i razlika među ispitanicima različite dobi, pa su na pitanje da li su koristili računar u poslednja 3 meseca sve mlade žene i muškarci između 16 i 24 godine odgovorili sa „da“, u poređenju sa samo 49% žena i 59 % muškaraca starijih od 55 godina.

COVID-19 je sa druge strane razotkrio ove razlike i pokazao koliko je važno da budemo svesni digitalnog jaza.

Koraci u pravom smeru

Tokom proteklih nekoliko godina, Srbija je napravila značajne pomake u oblasti e-uprave i podrške IT preduzetništvu putem inicijativa koje su pokrenuli Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu.

Ministarstvo trgovine je izradilo detaljnu mapu nacionalne infrastrukture za internet, započelo izgradnju širokopojasne internet mreže u ruralnim delovima zemlje i usvojilo nacionalni plan za razvoj digitalnih veština. Ministarstvo prosvete uvelo je digitalnu nastavu kao obavezan predmet od 1. razreda u svim osnovnim školama.

Kancelarija za IT i e-upravu sada prilagođava digitalne usluge svojim krajnjim korisnicima, uključujući i one iz ranjivih grupa. Ovaj inkluzivan pristup koji se fokusira na korisnika je najbolje bio vidljiv kroz organizaciju vakcinacije u Srbiji, koju su omogućila digitalna rešenja prilagođena korisnicima i komunikacija sa građanima putem različitih kanala – telefonom, elektronskom poštom i slanjem SMS-a.

Kako bi informisali romsku populaciju u Srbiji o značaju imunizacije protiv COVID-19 i olakšali im prijavu za vakcinaciju, Asocijacija mladih volontera Srbije, koju su osnovali Romi i Romkinje volonteri Ujedinjenih nacija, sproveli su kampanju u kojoj su obišli stanovnike neformalnih romskih naselja u 18 gradova i opština u Srbiji.

UNDP podrška

UNDP podržava vladin ambiciozan plan digitalizacije od samog početka, od Otvorenih podataka i prekvalifikacije za IT, do osnivanja Data Centra i unapređivanja elektronskih usluga kako bi bile sveobuhvatne i odgovarale potrebama građana i preduzeća.

Na primer, pobrinuli smo se da osobe sa invaliditetom budu uključene u nacionalni program prekvalifikacije za IT i obezbedili da informacije o vakcinama i prijavljivanju za vakcinaciju budu podjednako dostupne svima, uključujući ugrožene Rome i Romkinje i osobe sa oštećenjem vida. Pružili smo podršku uvođenju funkcije prebacivanja „teksta u govor“ na svim vladinim veb stranicama kako bismo osobama sa oštećenim vidom omogućili pristup zvaničnim izvorima informacija.

Takođe, sarađujemo sa privatnim sektorom i civilnim društvom kako bismo iskoristili moć digitalnih alata za opšte dobro. UNDP je u partnerstvu sa kompanijom Delhaize, najvećim maloprodajnim lancem u zemlji, i Bankom hrane povećao donacije hrane putem digitalne platforme. Delhaize je sada povećao količinu donirane hrane sa 280 tona tokom šest meseci 2020. godine - na 304,1 tonu u istom periodu ove godine.

Iako digitalne tehnologije donose mnoge prednosti, moramo biti svesni rizika i opasnosti koje internet nosi. Problemi u vezi sa privatnošću, krađom podataka i lažnim vestima utiču na sve nas. Međutim, onlajn nasilje i digitalno izmenjene fotografije i video snimci koji prikazuju nerealnu sliku sveta su posebno opasni za mlade ljude.

UNDP u Srbiji je posvećen povećanju digitalne pismenosti za sve, i mlade i stare. Dok ovo pišem, po Srbiji putuje „Digitalna ekspedicija“ koja posećuje gradove i opštine širom zemlje kako bi pomogla ljudima da nauče kako da koriste elektronske usluge, iskoriste mogućnosti e-trgovine i nauče da se zaštite na internetu. Takođe smo u saradnji sa Vladom Srbije i USAID-om pomogli starijim ljudima da steknu veštine i dobiju opremu koja im je potrebna za povezivanje sa svetom kako bi imali koristi od novih tehnologija.

Karavan "Digitalna ekspedicija" u Smederevu.

Šta se još može učiniti?

Još uvek se mora mnogo toga učiniti da bi se izgradilo društvo koje je ne samo digitalno, već i inkluzivno samo po sebi. Ravnopravno uključivanje svih bi od samog početka trebalo da bude deo svake nove digitalne inicijative. U nastavku sledi šest predloga za poboljšanja:

1.        Učiniti digitalnu infrastrukturu i mogućnosti koje ona pruža dostupnim u malim gradovima i ruralnim područjima, što zauzvrat može pomoći i rešavanju problema depopulacije ruralnih područja i emigracije.

2.      Povezati inicijative iz različitih ministarstava kako bi se problem digitalnog jaza rešavao na sveobuhvatan način.

3.      Subvencionisati kupovinu osnovne IKT opreme i učiniti dostupnijim telekomunikacione usluge koje nude internet pakete sa većim protokom za celu porodicu, za sve ljude kojima je potrebna pomoć, bez obzira na to gde žive. Takođe, prilikom osmišljavanja digitalnih rešenja, treba imati na umu i žene kao najčešće korisnice e-usluga u Srbiji.

4.      Pružiti veću podršku privatnom sektoru da pređe na onlajn poslovanje. Istraživanje je pokazalo da je skoro 50% kompanija u Srbiji prešlo na onlajn poslovanje tokom prvog talasa COVID-19, dok danas samo 14% kompanija prepoznaje digitalizaciju kao ključ svog razvoja.

5.      Nastaviti sa unapređivanjem veština i znanja zaposlenih u javnom sektoru kako bi mogli da pruže usluge prilagođene potrebama korisnika.

6.      Prilagoditi zakonodavstvo kako bi se obezbedili pristojni uslovi rada za ljude sa honorarnim zaposlenjem. Nedavno istraživanje koje je podržao UNDP pokazalo je da digitalne platforme ne pružaju zdravstveno i socijalno osiguranje ljudima koji rade na njima.

Kao što je bivši generalni sekretar UN-a izjavio: „Jedno društvo najbolje možemo da procenimo po tome kako tretira svoje najslabije i najugroženije članove.“ Ako nam solidarnost nije dovoljna motivacija da pomognemo onima koje napredak tehnologije može da ugrozi, tu su uverljivi ekonomski i bezbednosti razlozi. Produbljivanje nejednakosti može dovesti do migracija, depopulacije i sukoba, a sve to ometa dalji razvoj.

Zato ćemo nastaviti da podržavamo inicijative Vlade, privrede i civilnog sektora koje promovišu inkluzivnost i pomažu Srbiji da ne upadne u zamku digitalnog jaza.

Icon of SDG 01 Icon of SDG 03 Icon of SDG 08 Icon of SDG 09 Icon of SDG 10 Icon of SDG 17

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve