Globalna pandemija kovida-19 veoma brzo je promenila život žena i muš¬karaca u celom svetu. Iako je u pitanju zdravstvena kriza, njene posledice su dalekosežnije. Već na samom početku pandemije pokazalo se da mere koje su donete kako bi se sprečilo širenje virusa drugačije utiču na živote žena i predstavljaju rizik za produbljivanje neravnopravnosti. U okolnostima kovid-19 pandemije žene su postale ranjivije na nasilje u porodici i suočene sa teškoćama da ga prijave i dobiju podršku i zaštitu. S druge strane, pritisak da se odgovori na slučajeve zaraze kovidom-19 poremetio je socijalnu, zdravstvenu i pravnu podršku za žrtve rodno zasnovanog nasilja, te je tokom vanrednog stanja, u vreme prekida redovnog funkcionisanja nadležnih službi, odgovor na rodno zasnovano nasilje predstavljao izazov i za osobe koje su bile u situaciji nasilja i za same institucije. Istraživanjem se nastojalo utvrditi na koji način je institucionalni odgovor na nasilje u porodici funkcionisao u doba vanrednog stanja usled Kovid-19 pandemije, kako bi iskustva iz ove krize služila za preveniranje slabosti sistema podrške i zaštite od nasilja u porodici i razvoj praksi koje će biti delotvorne i efikasne i tokom kriznih situacija.