Klima na Zemlji menja se brzo i korenito. Intenzitet ekstremnih vremenskih nepogoda - toplotnih talasa, šumskih požara, poplava i suša, povećao se u proteklih 50 godina. Ove pojave su se javljale i ranije, ali prosečno jednom u deceniji, a danas se događaju svake godine ili čak nekoliko puta godišnje. Sa trenutnim povećanjem prosečne globalne temperature za približno 1°C iznad pred-industrijskog nivoa, jasno je da ne možemo da poništimo globalno zagrevanje tokom naših života. Ono što možemo je da zaustavimo globalnog zagrevanja na 1,5-2°C u odnosu pred-industrijski prosek. Do te granice ljudi, kao vrsta, mogu da se prilagode. Vremenski uslovi već su doveli do toga da je život ljudi postao nemoguć na mnogim mestima na planeti. Samo u 2018. godini 17,2 miliona ljudi je raseljeno zbog katastrofa izazvanih klimom u 148 zemalja i teritorija širom sveta.

Uticaj klimatskih promena na bezbednosnu politiku i ekonomski i društveni razvoj bio je tema na Devetom beogradskom bezbednosnom forumu, održanom od 16 do 18. oktobra. Na panelima “Klimatska bezbednost: adaptacija, mitigacija, promena” i “Socio-ekonomski aspekati uticaja klimatskih promena u Srbiji”, o ovoj temi su govorili eksperti iz UNDP-a, kao i eksperti različitih struka u čijim oblastima istraživanja i rada je primetan uticaj klimatskih promena.

Stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap je istakla da gradovi imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, zbog čega su na nedavno održanom Samitu o klimatskim promenama UN u Njujorku lideri država, predstavnici privatnog sektora i civilnog društva pokrenuli brojne inicijative kako bi gradove transformisali u energetski efikasna, inkluzivna i održiva mesta za život. Na Samitu su mladi preuzeli glavnu reč i poslali poruku da smo mi odgovorni da preduzmemo akciju odmah.

„Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima, a dve trećine će živeti do kraja 2050. godine. Takođe, gradovi proizvode više od 70 odsto gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou i troše 80 odsto ukupno proizvedene energije. Oni su mesta na kojima se posledice klimatskih promena već osećaju, naročito među najranjivijom populacijom“, objasnila je Pikap.

O aktivnostima koje je Srbija preduzela na smanjenju štetnih emisija i stvaranju klimatski otpornih urbanih zajednica govorio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

„Ministarstvo radi na uspostavljanju institucionalnog, zakonodavnog i strateškog okvira u borbi protiv klimatskih promena. To podrazumeva usvajanje Nacrta zakona o klimatskim promenama, koji će služiti kao osnova za podsticaj mnogih aktivnosti. Takođe, pripremljen je i Nacrt strategije klimatskih promena sa Akcionim planom, gde će biti utvrđen pravac niskougljeničnog razvoja i put ka smanjenju emisija sa efektom staklene bašte, kroz niz konkretnih mera ublažavanja. Već sada je evidentno da će se naše ambicije smanjenja emisija GHG prema Sporazumu o klimi iz Pariza povećati i dva do tri puta u odnosu na 2015. godinu. Pored toga, u okviru revizije Nacionalno utvrđenih doprinosa, Srbija će detaljno razraditi i aspekt prilagođavanja ključnih privrednih sektora očekivanim promenama klime, prvenstveno u poljoprivredi, upravljanju vodama, šumama ali i prirodnim resursima i zaštiti zdravlja stanovništva“, objasnio je ministar Trivan.

On je podsetio da u gradovima u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, živi 60,8 odsto stanovnika i da je tendencija da će se taj procenat povećati, kao i da to utiče na kvalitet života: naselja se šire, smanjuje procenat zelenih površina, povećava broj vozila na ulicama, raste zagađenje vazduha, količina komunalnog otpada i otpadnih voda se takođe povećava, kao i potrošnja energije za grejanje i hlađenje. Sve to utiče na povećanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i na intenziviranje uticaja klimatskih promena.

Na opasnosti i razmere štete koje bi porast globalne temperature za više od 2 stepena Celzijusa mogao doneti u svetskim razmerama, ukazao je vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević.

“Naše funkcionisanje na planeti zavisi od održavanja stabilne klime. Sada smo izvan toplotnog optimuma, ali ako se držimo ispod 2 stepena rasta temperature, mogli bismo se prilagoditi promenama koje to prate. Ako pređemo 2 stepena, ekonomija će biti u ozbiljnom padu i pokrenućemo takozvane tačke preokreta u klimatskom sistemu. Povećanje temperature od 1 stepena trajalo je više od 100 godina dok će se novi porast od 1 stepena desiti u samo 30 narednih godina“.

Đurđević je naglasio da možemo očekivati smanjenje padavina u toku leta a samim tim i intenzivne suše. On je naveo da je poslednjih par godina zabeleženo 5 toplotnih talasa u toku leta za razliku od prethodnih decenija, kao i da su bujične gradske poplave mnogo rizičnije zbog infrastrukture koja je napravljena za stabilno vreme.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da klimatske promene uzrokuju i brojne zdravstvene probleme. Direktorka Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Nedret Emiroglu smatra da je važno podići svest o uticaju klimatskih promena na zdravlje i pronaći nova rešenja, jer intenzitet i učestalost zaraznih bolesti raste.

Zdravlje ljudi ugroženo je i proizvodnjom električne energije koja se bazira na uglju. Direktor Sekretarijata energetske zajednice Janez Kopač podsetio je da je ceo region Zapadnog Balkana značajno zavisan od elektrana na ugalj:

„Jedno od rešenja je ugradnja filtera u termoelektrane, kao i uvođenje poreza na emisiju CO2 . Na taj način bi se zagađenje vazduha i ukupno zagađenje životne sredine smanjilo, ali problem kod implementacije ovih rešenja nastaje zbog odsustva političke volje u regionu.“

Za jačanje otpornosti na promene klime neophodne su početne investicije, ali ako se ništa ne učini - troškovi će samo rasti, rekao je portfolio menadžer za klimatske promene UNDP u Srbiji Miroslav Tadić. On je podsetio da je Srbija u poplavama i sušama od 2000. godine izgubila oko šest milijardi dolara kroz štete:

“Za taj novac mogli smo da izgradimo, na primer, neophodna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i vodosnabdevanje u skladu sa standardima EU".

Tadić je zaključio da je ulaganje u borbu protiv klimatskih promena istovremeno i prilika za dalji razvoj privrede, nova radna mesta i ekonomski napredak društva.

“Posledice klimatskih promena će biti tu, bez obzira da li priznajemo ili ne njihovo postojanje. Stanovnici urbanih i ruralnih sredina će podjednako biti ugroženi posledicama klimatskih promena, samo na različite načine”, rekla je ekspertkinja za klimatske promene u Srbiji Danijela Božanić.

Učesnici panela potvrdili su da je Srbija potpisala i ratifikovala najvažnije sporazume o klimatskim promenama i zaštiti klime, ali da ne postoji adekvatna primena tih sporazuma u praksi. Stručnjaci su se složili da bi upravljanje otpadom, recikliranje i ulaganja u naučna istraživanja, zajedno sa kombinovanim regionalnim i međunarodnim naporima, trebalo da budu ključni prioriteti.

Panel “Klimatska bezbednost: adaptacija, mitigacija, promena” podržao je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u njemu su učestvovali stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransine Pikap, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević, direktorka Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu Nedret Emiroglu i direktor Sekretarijata energetske zajednice Janez Kopač.

U partnerstvu sa UNDP održan je i panel “Socio-ekonomski aspekati uticaja klimatskih promena u Srbiji”. Učestvovali su portfolio menadžer UNDP za klimatske promene Miroslav Tadić, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Jovović, vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević, ekspertkinja za klimatske promene Danijela Božanić i Žarko Petrović, tim lider za vitalni razvoj UNDP.