Od 17. do 19. decembra, u Sarajevu, Glavna tužiteljka Tužilaštva Bosne i Hercegovine, Gordana Tadić, bila je domaćin konferencije tužilaca iz regiona o saradnji u predmetima ratnih zločina. Među učesnicima su bili Glavni državni odvjetnik Republike Hrvatske Dražen Jelenić, Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Snežana Stanojković, Tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc, predstavnici Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore, kao i tužilaštva Brčko Distrikta i kantonalnih i okružnih tužilaštava iz Bosne i Hercegovine. Konferenciju, koja je nastavak sličnog sastanka održanog u maju 2019. u Beogradu, je, kao i tada, sazvao i organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku vlada Velike Britanije i Italije.

Diskusija je bila posvećena unapređenju regionalne saradnje u predmetima ratnih zločina. Predstavnici tužilaštava izdali su sledeće zajedničko saopštenje koje odražava njihove glavne zaključke i pravce delovanja:

Učesnici sastanka su se saglasili da postoji još uvek veći broj neprocesuiranih predmeta ratnih zločina te da je bolja regionalna saradnja od velikog značaja za postizanje pravde za žrtve. Tužilaštva su ponovila svoju posvećenost dovođenju pred lice pravde svih počinilaca ratnih zločina bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Osvrnuvši se na napredak učinjen od prethodnog ovakvog sastanka, u maju 2019. u Beogradu, učesnici su izrazili spremnost tužilaštava da održe međusobne tehničke sastanke pre nego što započnu procese prenosa predmeta kako bi razrešili moguće izazove prilikom i nakon njihovog prenosa i obezbedili što je moguće više da će predmet nakon prenosa biti moguće uspešno procesuirati u zemlji koja ga je preuzela. Takođe je dogovoreno da nakon svakog prenosa postupka mora postojati konstantna komunikacija između tužilaca iz zemlje koja ustupa predmet i one koja ga preuzima i njihova međusobna podrška u svim daljim fazama postupka. Prisutni su obavešteni o započetom procesu prenosa nekih postupaka iz Bosne u Hercegovine u Republiku Srbiju i Hrvatsku.  

U svrhu omogućavanja da slučajevi ratnih zločina budu uspešno procesuirani putem njihovog transfera iz jedne u drugu zemlju, sva tužilaštva zajednički apeluju na žrtve/oštećene da podrže prenose ovih postupaka i pristanu da svedoče u suđenjima koja će se odvijati u zemljama regiona u koje su njihovi predmeti prebačeni. Tužilaštva su izrazila posvećenost tome da ohrabre i pruže svu podršku u svojoj nadležnosti svedocima u predmetima koji su ustupljeni susednim državama. Takođe su pozvale nadležne državne organe da osiguraju da svedocima budu pružene sve neophodne mere zaštite bezbednosti i podrška.

Tužilaštva su takođe konstatovala izazove koji su se pojavljivali prilikom dosadašnjih prenosa postupaka i saglasila se da nastave kontinuiranu tehničku saradnju sa Tužilaštvom Mehanizma, kao način za analiziranje prepreka i problema i rešavanja pitanja.

Tužilaštva su razgovarala i o drugim poljima unapređenja regionalne saradnje, posebno u pogledu koordinacije istraga ili vođenja zajedničkih istraga tamo gde to pravni okvir dopušta. Usaglašeno je da bi veća saradnja među tužilaštvima pre nego što optužnica bude podignuta vodila povećanoj mogućnosti da predmet bude uspešno do kraja procesuiran u državi koja je vodila istragu, ili, nakon ustupanja predmeta, u drugoj državi regiona. Takođe je zaključeno da nema prepreka da tužilaštva međusobno koordiniraju postupanje još od najranijih faza istrage, uključujući i kroz zajedničke istražne timove tamo gde pravni okvir to dopušta, i utvrde u kojim predmetima je moguć zajednički rad i koordinacija.

Domaćin konferencije, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, konstatovalo je da ima najveći broj predmeta koji su u radu. Pozvalo je druga tužilaštva u regionu da sa njima razmeni ažurirane informacije o predmetima u kojima su osumnjičeni ili optuženi nedostupni. Radi toga, Tužilaštvo BiH je pozvalo tužilaštva iz regiona na održavanje bilateralnih sastanaka radi određivanja koje tužilaštvo bi bilo u najadekvatnijoj poziciji da procesuira konkretne predmete.

Icon of SDG 16

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve