Indikatori kao što su nivo siromaštva, kapacitet sistema zdravstvene zaštite, pristup internetu i socijalnoj zaštiti mogu da ukažu na to koliko će teške biti posledice krize koju je izazvao COVID-19 u svakoj od 189 zemalja sveta.

Beograd, 5. maj 2020. – Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je krajem aprila dve nove analize statističkih podataka koje u prvi plan ističu ogromne razlike među zemljama u pogledu njihove sposobnosti da se nose sa krizom izazvanom pandemijom novog korona virusa i da se oporave od nje.

Ova pandemija je više od globalne zdravstvene krize. Ona je sistemska kriza ljudskog razvoja koja već utiče na ekonomske i društvene aspekte razvoja na načine koje nije bilo moguće predvideti. Smanjivanje nivoa ranjivosti i razvijanje kapaciteta za reagovanje na krizu, kako kratkoročno tako i dugoročno, od vitalnog je značaja za pojedince i društva.

Pripremljenost zemalja za reagovanje na krizu koju je izazvao COVID-19

UNDP-ova Analiza statističkih podataka o pripremljenosti sadrži indikatore za 189 zemalja, među kojima je i Srbija – uključujući nivo razvoja, nejednakosti, kapacitet sistema zdravstvene zaštite i stepen povezanosti na internet – u cilju procene koliko dobro je data zemlja u stanju da reaguje na višestruke uticaje krize poput ove koju je izazvao COVID-19. 

Premda je tačno da je svako društvo ranjivo na krize, sposobnost društava za reagovanje znatno se razlikuje širom sveta.

Primera radi, najrazvijenije zemlje – one koje spadaju u kategoriju veoma visokog nivoa ljudskog razvoja – imaju u proseku 55 bolničkih kreveta, preko 30 lekara i 81 medicinsku sestru na 10.000 stanovnika, u poređenju sa najmanje razvijenom zemljom, koja ima u proseku 7 bolničkih kreveta, 2,5 lekara i 6 medicinskih sestara na isti broj stanovnika.

Nivo spremnosti Srbije da odgovori na ovu krizu UNDP je rangirao od srednjeg do visokog. Srbija se svrstava u visoku kategoriju ljudskog razvoja, prema Indeksu ljudskog razvoja za 2018. godinu i ima u proseku 31 lekara, 61 medicinsku sestru i 57 bolničkih kreveta na 10.000 stanovnika.

Zbog široko rasprostranjenih mera izolacije, globalni digitalni jaz postao je veći nego ikada: 6,5 milijardi ljudi u svetu – 85,5 procenata svetske populacije – još uvek nema pouzdan širokopojasni pristup internetu, što ograničava njihovu sposobnost za rad i nastavak obrazovanja u vreme krize. 

U Srbiji, pretplatu za mobilni telefon ima 97,6 od 100 ljudi, a širokopojasni pristup internetu 17,6 od 100 ljudi (prema podacima iz 2017. i 2018. godine), što predstavlja srednji, odnosno srednje visok nivo pripremljenosti na krizu, u odnosu na druge zemlje sveta.

 

Ranjivost zemalja u krizama poput ove koju je izazvao COVID-19

Pripremljenost je jedna stvar, ali kada dođe do krize, koliko su zemlje ranjive na njene posledice? UNDP-ova Analiza statističkih podataka o ranjivosti sadrži indikatore koji pokazuju koliko je data zemlja podložna posledicama ove krize.

Posebno su izloženi riziku oni koji već žive u siromaštvu. Uprkos skorašnjem napretku na planu smanjivanja siromaštva, oko jedne četvrtine ljudi na svetu još uvek živi u uslovima višedimenzionalnog siromaštva ili su u riziku od siromaštva, a više od  40 procenata svetske populacije nema nikakvu socijalnu zaštitu. 

Nivo ranjivosti Srbije rangiran je od srednjeg do niskog, osim kada je reč o zavisnosti zemlje od priliva doznaka (8,56% BDP-a prema podacima iz 2018. godine) i razvojne pomoći (4,1% BND-a prema podacima iz 2017. godine), kao i o stanovništvu koje živi ispod granice siromaštva, odnosno sa 1,90 USD dnevno ili manje (5,5% stanovništva prema podacima za period 2010-2018). U ove tri kategorije nivo ranjivosti Srbije je srednje visok.

Pandemija izazvana novim korona virusom takođe nas podseća da su poremećaji koji se dese na jednom mestu lako prenosivi i da dovode do pojave problema na drugim mestima.  Međusobno veoma različite zemlje kao što su Crna Gora i Maldivi u velikoj meri se oslanjaju na turizam (gotovo 60% BDP Maldiva, na primer, potiče od turizma), a ta privredna grana je sadašnjom krizom veoma  teško pogođena, usled globalnih zabrana putovanja i mera izolacije.  

 

O TABELAMA SA INFORMACIJAMA:

Ove tabele sa podacima kodirane prema bojama prate nivo pripremljenosti zemalja za reagovanje na krizu izazvanu virusom COVID-19 i nivo njihove ranjivosti. Ovakav prikaz podataka omogućava delimično grupisanje zemalja prema svakom od indikatora sadržanih u tabeli. Za svaki indikator, zemlje su podeljene u pet grupa približno iste veličine, s tim da ne postoji nikakva namera da se sugeriše postojanje praga vrednosti ili ciljnih vrednosti indikatora, već da se omogući gruba procena učinka date zemlje u odnosu na druge zemlje. Zemlja koja se nalazi u grupi od 20% zemalja na vrhu lestvice ima veći učinak od 80% preostalih zemalja, a zemlja koja se nalazi među 20% zemalja u sredini lestvice ima veći učinak u odnosu na 40% zemalja u donjem delu lestvice, ali i gori u odnosu na 40% zemalja na gornjem delu lestvice. Kodiranjem pomoću pet boja vizuelno se predstavlja delimično grupisanje zemalja, a korisnicima se pomaže da odmah vide kakav je učinak date zemlje meren skupom odabranih indikatora. Informacije predstavljene u ovim tabelama potiču od zvaničnih međunarodnih izvora informacija

Icon of SDG 03 Icon of SDG 10

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve