Beograd, 15. decembar 2020. - Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju (Human Development Report 2020), Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2019. godinu iznosi 0.806, što je svrstava na 64. mesto od 189 zemalja i teritorija obuhvaćenih izveštajem, i u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja. Na vrhu liste ponovo je Norveška, koju slede po dve zemlje izjednačene prema vrednosti Indeksa ljudskog razvoja - Irska i Švajcarska, pa Hong Kong i Island.

Indeks ljudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoročnog napretka u tri osnovne dimenzije razvoja društva: dug i zdrav životpristup obrazovanju i pristojan životni standard, i prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija - od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem.

Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, dok su među veoma visoko razvijenim zemljama takođe Hrvatska (43) i Crna Gora (48), kao i Mađarska (40), Rumunija (49) i Bugarska (56). Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Albanija (69), Bosna i Hercegovina (73) i Severna Makedonija (82).

Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 76 godina. Građani Srbije završili su u proseku 11.2 godina školovanja, dok mlađe generacije očekuje prosečno 14.7 godina školovanja.

Prema Indeksu multimenzionalnog siromaštva (MPI), koji identifikuje višestruke uskraćenosti u okviru istog domaćinstva u pogledu obrazovanja, zdravlja i životnog standarda, u Srbiji je 0,3% stanovništva, odnosno 30 hiljada ljudi višedimenzionalno siromašno, dok se u riziku od ulaska u ovu kategoriju nalazi dodatnih 299 hiljada ljudi, odnosno 3,4% stanovništva.

Povodom 30. Izveštaja o ljudskom razvoj UNDP je analizirao i napredak zemalja od prvog izveštaja 1990. godine, do poslednjeg, koji obrađuje dostupne podatke o zdravlju i životnom veku, nivou obrazovanja i bruto nacionalnom dohotku, zaključno sa 2019. godinom.

Prema ovoj analizi u Srbiji se u poslednjih 30 godina životni vek u proseku produžio za 4.5 godine, broj završenih godina škole u populaciji od 25 godina i starijoj se uvećao za 3.2 godine, odnosno za 2.3 godine kada je u pitanju očekivani broj godina koji će deca koja tek treba da krenu u školu provesti u sistemu obrazovanja. U istom periodu bruto nacionalni dohodak (GNI) je opao za 0.6 posto.

 

Novo merilo koje pokazuje uticaj ljudskog razvoja na planetu

Novi Izveštaj o ljudskom razvoju UNDP-a navodi da pandemija COVID-19 kao najnovija kriza sa kojom se svet suočava, neće biti i poslednja ukoliko ljudi ne smanje pritisak koji vrše na planetu. Zato UNDP uvodi novi, eksperimentalni indeks ljudskog razvoja (PHDI) koji uzima u obzir koliko ugljen dioksida zemlje emituju, kao i njihov materijalni otisak, odnosno ukupnu količinu prirodnih resursa iskorišćenih da bi se zadovoljile potrebe potrošnje.

Ovako prilagođen Indeks (PHDI) pokazuje na koji način bi se slika globalnog ljudskog razvoja promenila kada bi za njegovo definisanje dobrobit planete bila jednako važna kao i dobrobit ljudi. Primera radi, više od 50 zemalja ne bi više bilo u grupi onih sa veoma visokom stopom ljudskog razvoja, što pokazuje njihovu zavisnost od fosilnih goriva i prirodnih resursa.

„Ljudi imaju veću moć nad planetom nego ikada pre. Dok se suočavamo sa posledicama pandemije, rekordno visokih temperatura i rapidno rastuće nejednakosti, vreme je da tu snagu iskoristimo kako bi redefinisali značenje napretka, tako da više ne krijemo uticaj naših emisija ugljen dioksida i potrošnje resursa. Kao što ovaj izveštaj pokazuje, nijedna zemlja u svetu još nije postigla veoma visok stepen ljudskog razvoja, a da nije izuzetno opteretila planetu. Mi bismo mogli biti prva generacija koja će to ispraviti. To je sledeća granica ljudskog razvoja“, poručuje Akim Štajner, administrator UNDP-a.

Izveštaj nudi veoma jasan izbor svetskim liderima – ili će preduzeti smele korake kako bi smanjili strahovite pritiske kojima je izložena životna sredina, ili će doći do zastoja u napretku čovečanstva.

Smanjivanje pritisaka na planetu na način koji bi omogućio svim ljudima da se uspešno razvijaju iziskuje uklanjanje ogromne neravnoteže moći koja sprečava promene.

Nejednakosti unutar i između zemalja, sa dubokim korenima u kolonijalizmu i rasizmu, znače da oni koji imaju više uzimaju blagodeti prirode za sebe, a posledice plaćaju svi, navodi se u Izveštaju.

Na primer, najsiromašnije zemlje sveta bi zbog klimatskih promena do 2100. godine mogle svake godine da imaju do 100 dana sa ekstremnim vremenskim prilikama više. Potpuna primena odredbi Pariskog sporazuma prepolovila bi taj broj.

Takođe, zemlja kojom upravljaju autohtoni narodi Amazonije apsorbuje, po glavi stanovnika, količinu ugljen dioksida ravnu onoj koju emituje najbogatijih 1% svetskog stanovništva. Međutim, autohtoni narodi se i dalje suočavaju sa oskudicom, proganjanjem i diskriminacijom, i malo mogu da utiču na donošenje odluka, kaže se u izveštaju.

Istovremeno, pun iznos troškova u društvima koja daju subvencije za fosilna goriva iz javnih fondova – uključujući tu i indirektne troškove – procenjuje se na više od 5 biliona dolara godišnje, ili 6,5% globalnog BDP-a, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda.

Primeri javnog delovanja koje može doprineti uklanjanju nejednakosti kreću se od progresivno rastuće stope oporezivanja do zaštite priobalnih zajednica preventivnim investicijama i politikom osiguranja, što bi moglo da sačuva živote 840 miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima na niskoj nadmorskoj visini.

Pošumljavanje i bolje staranje o šumama mogli bi činiti približno četvrtinu akcija koje moramo preduzeti pre 2030. godine kako bismo sprečili da globalno zagrevanje dosegne dva stepena Celzijusa iznad nivoa predindustrijske ere.

„Hvatajući se u koštac sa problemom nejednakosti, koristeći inovacije i radeći sa prirodom umesto protiv nje, ljudski razvoj bi mogao da učini transformativni korak napred ka istovremenom pružanju podrške društvima i planeti“, kaže Pedro Konseisao, direktor UNDP-ove Kancelarije za Izveštaj o ljudskom razvoju i vodeći autor Izveštaja.

Ovogodišnji izveštaj, naslovljen „Sledeća granica: Ljudski razvoj i antropocen“, navodi da ljudi i planeta ulaze u potpuno novu geološku epohu - Antropocen ili doba ljudi. Po prvi put u istoriji, veći je uticaj ljudi na planetu, nego planete na ljude. 

Sledeća granica ljudskog razvoja iziskivaće transformaciju društvenih normi i vrednosti, kao i državnih i finansijskih podsticaja, zaključuje se u izveštaju.

Ceo Izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju 2020, dostupan je na engleskom jeziku, na linku: http://hdr.undp.org/en/2020-report.

Icon of SDG 17

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve