Beograd 4.12.2020. – Uoči godišnjice Montrealskog masakra*, koja je deo obeležavanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) skreće pažnju na to da u medijima, koji su i dalje glavni izvor informacija o ubistvima žena, gotovo u potpunosti izostaje analitički i kritički osvrt na problem zloupotrebe vatrenog oružja za nasilje prema ženama.To je pokazala Analiza medijskog izveštavanja o zloupotrebi vatrenog oružja za muško nasilje prema ženama, koja je obuhvatila izveštavanje medija u drugoj polovini 2019. godine.

Samo 10% medijskih objava o nasilju prema ženama u tom periodu je sadržalo i informacije o zloupotrebi vatrenog oružja. Prema studiji SEESAC-a o vatrenom oružju i rodno-zasnovanom nasilju, 39% ubistava žena u Srbiji je izvršeno vatrenim oružjem, a 88% tih ubistava počinili su njihovi muževi ili partneri. Takođe, smrtni ishod zloupotrebe vatrenog oružja mnogo je češći tokom nasilja u porodici nego u kriminalnim obračunima.

U medijskim izveštajima najviše nedostaje ispitivanje sprege između prisustva vatrenog oružja i nasilja prema ženama, odnosno nasilja u porodici. Manje od 2% objava bavilo se problemom zloupotrebe vatrenog oružja kao fenomenom, a ne pojedinačnim, izolovanim incidentom.

Polovina medijskih objava sadržala je senzacionalističke ili stereotipne fraze za opisivanje zloupotrebe vatrenog oružja, poput „izrešetati“, „sejati smrt“, „overiti“, najčešće već u naslovnom bloku, kao i detalje čina ubistva, umesto informacija koje su od interesa za javnost.

Prilikom izveštavanja o ubistvima žena mediji uglavnom navode tip vatrenog oružja kojim su ubistva počinjena, ali ne tragaju za informacijama koje se odnose na vlasništvo oružja i poreklo, podatke o tome da li su učinioci bili učesnici ratova, te da li su ranije bili prijavljivani za nasilje ili druga krivična dela.

Tek u nešto više od jedne trećine objava mediji su izvestili o mogućim ili donetim pravnim posledicama zloupotrebe oružja. Šira tema povezanosti korišćenja vatrenog oružja za prinudu, pretnju, kontrolu, verbalno zastrašivanje i silovanje i povećanje rizika od eskalacije nasilja u potpunosti je izostala.

Iako odgovornost za suzbijanje nasilja prema ženama prevashodno počiva na institucijama, prevencija i zaštita od nasilja u velikoj meri je uslovljena i stavovima i percepcijama društva o ovom fenomenu. Edukativnim i etičkim izveštavanjem mediji mogu značajno da utiču na suzbijanje kulture oružja i kulture nasilja u kojoj su većina žrtava žene.

Kada izveštavaju o konkretnom slučaju, mediji takođe mogu da pruže širi kontekst problema. Posebno je važno očuvati dostojanstvo pogođenih osoba i izbeći senzacionalističko i stereotipno prikazivanje nasilja, koje doprinosi njegovoj banalizaciji i normalizaciji. Od velikog je značaja i izveštavanje o sankcijama za počinioce, eventualnim propustima u reakciji nadležnih institucija, kratkoročnim i dugoročnim posledicama ovog vida nasilja po preživele, ali i po bezbednost cele zajednice.

Analiza medijskog izveštavanja o zloupotrebi vatrenog oružja za muško nasilje prema ženama deo je rada grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, koji podržava UNDP. Ceo tekst analize dostupan je na linku: https://www.rs.undp.org/sr/analiza-medijskog-izvestavanja-o-zloupotrebi-vatrenog-oruzja.html.

Ova analiza nastala je u okviru projekta „Smanji rizik-povećaj bezbednost – ka smanjenju zloupotrebe oružja u kontekstu nasilja u porodici“, koji sprovodi UNDP, uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke.

 

*Godišnjica Montrealskog masakra obeležava se u znak sećanja na 6. decembar 1989. kada je 25-godišnjak, Marc Lepine, naoružan poluautomatom i noževima ubio 14 žena i ranio 13 ljudi (devet žena i četiri muškarca), na kanadskom univerzitetu u Montrealu, a zatim izvršio samoubistvo. Lepine je verovao da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta (preuzeto sa www.womenngo.org.rs).

 

 

Icon of SDG 05

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve