Beograd, 2.jul 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) potpisali su danas ugovor za pružanje tehničke pomoći za projekat energetske efikasnosti zgrada centralne vlasti, kojim je predviđena obnova 28 zgrada, među kojima su Vlada Srbije, Skupština Srbije i Palata Srbija.

Ugovor su potpisale ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović i stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je kazala da je polovina zgrada koje će postati energetski efikasne pod zaštitom države, da su uglavnom stare i da troše mnogo energije.
Precizirala je da projektno-tehnička dokumentacija treba da se završi do marta ili aprila naredne godine, dok bi u drugoj polovini 2022. trebalo da počnu radovi.  

"Projekat znači da će se smanjiti potrošnja energije za 30 odsto, a emisija štetnih gasova, pre svega CO2 za oko 20 odsto", rekla je Mihajlović.

Ona je navela da je cilj Vlade Srbije da svaka odluka i projekat koji se ugovara mora da ima pozitivno dejstvo na zaštitu životne sredine i mora da omogući da se smanji emisija CO2 i drugih štetnih supstanci u atmosferu.

"Energetska efikasnost je način da se životna sredina učini sigurnijom, a cilj države je da se u narednih nekoliko godina smanji potrošnja toplotne energije najmanje između 20 i 30 odsto, a danas Srbija troši 40 odsto više toplotne energije od svih zemalja EU", rekla je Mihajlović.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap je rekla da projekat nije važan samo za državu, već i za građane, jer štednja energije smanjuje zavisnost od uvoza i pospešuje nacionalnu energetsku sigurnost, ali i smanjuje nepovoljan uticaj na životnu sredinu. To dodatno, kako je navela, čini i srpsku ekonomiju konkurentnom na svetskom tržištu.

"U regionu zapadnog Balkana 36 odsto svih emisija CO2 dolazi iz javnih i privatnih zgrada. Zgrade su takođe najveći potrošač energije, ali kada su projektovane ili prilagođene za efikasniju potrošnju energije, zgrade predstavljaju veliki potencijal za uštedu energije", rekla je Pikap.

Dodala je da su u okviru projekta Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP uradili su Studiju o uštedi energije u javnim zgradama centralne Vlade, koja je bila osnova za odobrenje kredita Razvojne banke Saveta Evrope.

"Očekivano smanjenje potrošnje primarne energije u ovim zgradama moglo bi da iznosi 260 miliona kWh, što je jednako količini električne energije koju Grad Novi Sad, na primer, potroši za javno osvetljenje u periodu od deset godina. Pokazalo se da bi energetska obnova 28 zgrada mogla da smanji emisiju CO2 za 58.000 tona za 10 godina, a poređenja radi, ovo je isto kao sagorevanje 320 vagona uglja", navela je Pikap.

Ministarstvo rudarstva i energetike je ovim projektom predvidelo izradu energetskih sertifikata i detaljnih energetskih pregleda zgrada, studija opravdanosti i projektne dokumentacije za energetsku obnovu zgrada u Beogradu, ukupne površine 208.000 metara kvadratnih, od čega je polovina pod zaštitom države.

Kako je navela ministarka rudarstva i energetike Srbije, Zorana Mihajlović, ova dokumentacija će poslužiti, između ostalog da se ustanovi u kakvom su trenutno stanju zgrade kada je u pitanju potrošnja energije i da se proceni gde su najveći potencijali za uštede u svakoj od zgrada, odnosno kako bi tačno trebalo renovirati zgrade da postanu energetski efikasne.

Sledeći korak je, kako je ukazala Mihajlović, realizacija energetske obnove zgrada o čemu su Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike ugovorili zajam od 40 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope koji je odobrio Odbor direktora CEB-a u novembru 2019. godine. Zajam je potpisao ministar finansija Srbije, u martu 2020. godine, a ratifikovala Skupštine Srbije u novembru 2020. godine.

Kako je precizirala Mihajlović, planirana je energetska obnova zgrade Vlade Srbije, odnosno bivše Palate Ministarstva finansija i Kraljevine Jugoslavije, Palate Predsednika Republike, Palate Srbija, poslovne zgrade Vlade Srbije (SIV 3), zgrade Narodne Skupštine Srbije, Republičke direkcije za imovinu Srbije, Kancelarije za evropske integracije, Republičke komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Agencije za borbu protiv korupcije, te Kluba narodnih poslanika, ali i niza zgrada koje pripadaju ministarstvima.

U planu je obnova i zgrade Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i Palata glavne pošte u Beogradu u kojoj au smešteni Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ustavni sud, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Zgrade koje su u planu za energetsku obnovu su i Zavod za intelektualnu svojinu, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Direkcija za mere i dragocene metale, Uprava za poljoprivredno zemljište, Kancelarija nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, kao i Agencija za zaštitu životne sredine.

Tu su i Republička direkcija za robne rezerve, Direkcija za elektronsku upravu, Upravni inspektorat, potom zgrada ministarstva i pravosudnih organa, zgrada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Uprava za plaćanja.

Predviđeno je da Program energetske efikasnosti zgrada centralne vlade sprovedu Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP, u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa, tokom perioda od pet godina.

Icon of SDG 07 Icon of SDG 13

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve