Šest inovativnih rešenja koja će doprineti smanjenju nastanka, kao i ponovnoj upotrebi biorazgradivog otpada u Srbiji, dobila su sredstva za sufinansiranje kako bi bila primenjena u praksi. Ona su izabrana u okviru „Izazova za upravljanje bio-otpadom“, koji su organizovali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Cilj ovog izazova je bio da pronađe i omogući realizaciju inovativnih rešenja za upravljanje otpadom od hrane i kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz parkova i bašta.

Primena odabranih ideja pomoći će da se količina otpada smanji boljim planiranjem nabavke, razdvajanjem otpada koji može da se reciklira, upotrebom biorazgradivog otpada za proizvodnju komposta za đubrivo, peleta i briketa za proizvodnju energije, ali i sapuna i jestivih ulja.

Ova inovativna rešenja takođe će doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zagađenja, kao i razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji.

Zahvaljujući ideji JКP „Higijena Pančevo“ u Srbiji će prvi put biti uveden sistem odvajanja komunalnog otpada u pojedinačnim domaćinstvima. Njime će biti obuhvaćeno 300 domaćinstava u „pilot zoni“ grada. Svako od ovih domaćinstava će dobiti kućni komposter, u koji se odlaže otpad od hrane i zeleni otpad, a kompost koji na taj način nastane može da se koristi kao đubrivo. Uz to, domaćinstva će dobiti i posudu za odvajanje PET ambalaže i posudu za mešani komunalni otpad, dok će na zajedničkim uličnim punktovima moći da odlažu i staklo. „Higijena Pančevo“ će meriti količinu ovako prikupljenog otpada i o tome voditi elektronsku evidenciju, kako bi domaćinstva uslugu odnošenja smeća plaćala prema količini mešovitog komunalnog otpada koju bacaju.

U vinogradima na teritoriji opštine Vršac nastaju velike količine otpada od granja, koja uglavnom završava na deponijama ili se pali. Mlekara „Petrov“ iz Velikog Središta kod Vršca došla je na ideju da od tog granja proizvodi bio-pelete koje će koristiti kao gorivo za potrebe proizvodnje mlečnih proizvoda. Ova mlekara već za te potrebe balira i koristi slamu sa svoje farme, ali su se odlučili da uvedu novu praksu, jer pelet od ostataka vinove loze ima bolju kalorijsku vrednost od slame. Time će sa manje sirovina proizvoditi više energije.

Organizacija civilnog društva BIOIDEA, u saradnji sa Institutom za opštu i fizičku hemiju iz Beograda, osmislila je način izrade sapuna i sveća od jestivog otpadnog ulja u kućnim uslovima. Oni će zainteresovanim građanima Beograda i Sjenice besplatno podeliti 2000 posuda sa zeolitom, u kojima može da se prečisti ulje iskorišćeno za spremanje hrane, kao i recepturu za pravljenje sapuna. Ova organizacija će takođe obučiti žene koje žive u ruralnim područjima Srbije da od jestivog otpadnog ulja izrađuju sapune i sveće za plasman na tržište, kako bi sebi obezbedile izvor prihoda.

Kompanija „Agrose“ iz Mladenovca, koja se bavi proizvodnjom džemova i uslužnim pasiranjem voća, će od koštica koje ostaju nakon prerade voća proizvoditi različite vrste jestivog ulja za ljudsku upotrebu, kao i brašno koje može da se koristi kao dodatak ishrani životinja. Na taj način će smanjiti količinu otpada od hrane koja nastaje u lancu prerade voća.

Kompanija "Hyperether“ iz Novog Sada razviće mobilnu aplikaciju na principu veštačke inteligencije, koja će doprineti smanjenju otpada od hrane, tako što će pratiti kada ističe rok hrani u frižideru, i upozoriti korisnike aplikacije da je na vreme iskoriste. Aplikacija će to raditi na osnovu fotografija hrane u frižideru, a korisnicima će nuditi i recepte za spremanje obroka od namirnica koje su im na raspolaganju. Za građane će aplikacija biti dostupna besplatno, dok će hotelima, restoranima i kafićima biti ponuđena komercijalna verzija, za bolje planiranje nabavke.

Kako bi se maksimalno iskoristio biorazgradivi otpad sa deponija, JКP „Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko Užice“ će od većih komada drveta proizvoditi pelete i brikete, a od ostataka drveta ukrasni i dekorativni malč. Na samoj deponiji će otvoriti kompostanu, gde će se sav ostali bio-razgradivi otpad prerađivati u kvalitetan kompost, koji se koristi kao đubrivo.

***

Projekat „Izazov za upravljanje bio-otpadom“ sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida)

Icon of SDG 09 Icon of SDG 13

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve