Leto 2021. godine bilo je peto najtoplije u Srbiji u poslednjih 70 godina, sa natprosečnim brojem dana u kojima je temperatura prešla 30 stepeni. U pojedinim delovima zemlje leto je bilo je ekstremno toplo i ekstremno sušno.

Na području Zlatibora, na primer, bilo je četvrto najsušnije od 1950. godine i donelo je ovom kraju Srbije šestodnevni toplotni talas u drugoj nedelji avgusta.

Posledice takvih vremenskih prilika dobro su na svojoj koži osetili stanovnici sela raštrkanih na obroncima planina Zlatiborskog okruga. Goran Ilić (59) iz sela Negbina, zamalo je ostao bez svega, jer se šumski požar koji je krajem jula izbio na planini Murtenica zaustavio na 100 metara od njegove kuće. Zbog visokih temperatura i nepristupačnog terena gašenje je trajalo 5 dana. Za to vreme požar je progutao je 150 hektara borove šume. Jedan od tih hektara pripadao je Goranu, koji je ostao bez izvora drva za prodaju i ogrev. Vatra je spalila i hektar pašnjaka u blizini njegove kuće, koje je koristio za ispašu ovaca i krava. Najbliži pašnjak sada je mu je, kaže, na vrh planine, do kojeg ima četiri kilometra. Jedini izbor koji je Goran imao je da krave tamo odvede i ostavi, jer ne bi mogle da izdrže svakodnevni odlazak i povratak po brdovitom terenu. Supruga i on svake večeri su se vozili u mužu, da bi nastavili da prave sir i kajmak, od čije prodaje se delom izdržavaju. Uprkos nenadoknadivoj šteti koju je pretrpeo, ne planira da napušta svoje imanje jer, kako jednostavno kaže, nema kud’ da ode. I dok je šuma trajno izgubljena, za pašnjake se nada da će ih do sledeće sezone padavine isprati i obnoviti. 

Goran Ilić u šumi koju je opustošio požar.

Milorad Luković (50) iz sela Božetići na Zlataru izdržava se isključivo od proizvodnje mleka, i čuvenog zlatarskog sira, proizvoda iz Srbije sa zaštićenim geografskim poreklom. Sušno leto ostavilo je njega i njegove komšije u oko 550 domaćinstava iz okolnih sela, bez hrane i vode za 6 hiljada grla muznih krava. Milorad se ne seća da se nekada ranije desilo da livade, na kojima krave inače pasu od maja do prvog snega, ostanu potpuno suve. Da bi prehranio svojih 15 krava morao je da dokupi 7.500 kilograma sena, koje je stiglo iz 320 kilometara udaljene Sremske Mitrovice. Kada krene suša, u Miloradovoj kući, kao i u većini kuća u okolnim selima, iz slavina nema šta da poteče. Vodovodne instalacije priključene su na okolne izvore u kojima više nema dovoljno vode da bi leti mogla da stigne do njih.

Dostava sena na imanju Milorada Lukovića.

Zbog toga Milorad svakodnevno traktorom ide do jezerca Vrševina, odakle on i komšije ispumpavaju vodu i zatim je u cisternama prevoze do svojih krava. Uprkos uloženim naporima i trudu, prinos mleka smanjio se ovog leta za jednu trećinu, što, uz dodatne troškove koje su imali za prehranu, znači da je Miloradovo domaćinstvo u minusu. Da bi prebrodili zimu moraće da troše zalihe.

Osim roditelja i supruge sa kojima živi, Milorad ima i dve ćerke. One su u srednjoj školi, odnosno na fakultetu u obližnjoj Novoj Varoši i Čačku. Njihovu budućnost Milorad ne zamišlja na selu, već se nada da će kad završe školovanje otići u inostranstvo.

Isti problem nedostatka vode imaju i stanovnici obližnjeg sela Bukovik. Marinović Vojin, stanovnik ovog sela u blizini Nove Varoši, u teškim vremenima, kada naiđe ovakva suša, svaki drugi dan dolazi sa cisternom da napuni 3 tone i 200l tehničke vode za napajanje stoke, a sa izvora uzima vodu za korišćenje u kući. 

Komšija Sreten Paunović sa sinom Bojanom, takođe puni cisterne tehničke vode za stoku, čak 3-4 puta dnevno, dok drugi sin, Dejan, svaki dan ide i puni flaše sa izvora kako bi mogli da imaju čistu vodu za piće. Preko letnjeg raspusta on prelazi 1km do izvora i nazad, a kada nije tu u selu da pomogne, onda njegov posao preuzima deda. 

U zlatarskom selu Vraneša, Stoja Ostojić (63) živi sama i brine se o dve krave. I ona od njihovog mleka pravi sir i kajmak koji prodaje mušterijama u obližnjoj Novoj Varoši. Tamo živi i radi njen sin Pero (39), ali u selo dolazi često, a posebno leti kada ide svakog dana traktorom na izvor udaljen 2 kilometra od majčine kuće da bi dovezao po 1000 litara vode za potrebe domaćinstva. U tome mu pomaže šurak Željko, koji zajedno sa njim vodu presipa u bunar iznad kuće koji im služi za skladištenje. 

U isto vreme, severnije, u plodnoj vojvođanskoj ravnici, sremskom selu Belegišu na obali Dunava kod Stare Pazove, Milan Jovanović (41) i njegov brat Miloš obrađuju zemlju koju su nasledili od oca. Na tri hektara njive zasadili su kukuruz čijim zrnom hrane svinje i kokoške koje gaje u neposrednoj blizini. Za uzgoj kukuruza oslanjanju se na sunce i toplotu koja je potrebna u proleće kada stabljike rastu, i kišu koja je potrebna leti, kada klip kukuruza počinje da se ispunjava zrnima. Vremenske prilike su ih ove godine izneverile. Najpre su prolećne noći bile hladne, pa je zbog nedostatka toplote i velike razlike u dnevnim i noćnim temperaturama kukuruz tokom rasta stagnirao, a onda je u julu, kada je bila najpotrebnija, izostala kiša. Milan i Miloš procenjuju da će zbog toga prinos kukuruza biti 20% manji nego što su očekivali, što takođe znači da će za svoje svinje i živinu morati da dokupe hranu. Milan kaže da budućnost uzgoja kukuruza vidi samo uz navodnjavanje - veliku investiciju, za koju je teško izračunati kada će se isplatiti. 

Milan Jovanović, uzgajivač kukuruza iz Belegiša.

Samo par njiva dalje jedna investicija se već isplatila. U sred žutog belegiškog atara, zeleni se 10 hektara poljoprivrednog zemljišta koje obrađuje Nikola Lončar (41). Na istoj površini ove godine je od maja do septembra uspeo da uzgoji čak tri kulture: kukuruz šećerac, kupus i papriku, na koju je red došao u avgustu. Prinos njenih mesnatih, crvenih plodova veći je za 30% zahvaljujući tome što je Nikolina farma „digitalizovana“.

Prinos paprika na ˝digitalnoj˝ farmi.

On je od Instituta Mihailo Pupin nabavio pametni agregat, koji bežičnim senzorima meri temperaturu, vlažnost i kiselost zemljišta, a sa digitalne meteorološke stanice na imanju čita podatke o vremenu, da bi tako proračunao koliko tečnog đubriva i vode treba kroz cevi sistema za navodnjavanje da pusti u njivu. Sistem uspeva da se snabde dovoljnom količinom vode zahvaljujući bunaru koji je Nikola prokopao na imanju. Agregat koristi energiju obnovljivih izvora, sunca i vetra, što značajno umanjuje račun za struju. Velika je i ušteda vremena. Ovog leta Nikola je sedam dana na svoju njivu pazio iz Grčke, jer podatke sa agregata dobija i njime upravlja preko aplikacije na mobilnom telefonu. 

Nikola Lončar vodi svoju farmu preko mobilnog telefona.

Prema rečima Aleksandra Rodića, naučnika iz Instituta Mihajlo Pupin, veliku većinu poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, čak 95% čine gazdinstva poput ova dva belegiška koja imaju do 10 hektara obradive zemlje. On kaže i da se od 430.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava samo 2-3% se trenutno navodnjava.

A kakva je situacija u gradovima? Na oko sat vožnje kolima od Belegiša, stanovnici Beograda ovog leta su na pijacama i u prodavnicama imali bogat izbor hrane, nesvesni kroz šta su prolazili njihovi sugrađani na selu da bi je proizveli. Vrućine su ipak pogodile i stanovnike glavnog grada, okružene betonom, sa malo zelenih površina na ulicama i na autobuskim stanicama. Leto 2021. bilo je treće najtoplije leto u glavnom gradu Srbije od 1888. godine. Tokom 44 noći temperatura se nije spuštala ispod 25 stepeni, a jedan junski dan je sa 38,7 stepeni Celzijusa oborio toplotni rekord star više od 100 godina.

Zeleni venac u avgustu.

Da bi se rashladili mnogi Beograđani su odlazili na gradska kupališta, poput zemunskog Lida i Ade Ciganlije. Iako je na 4 kilometra od centra grada, zahvaljujući šumi, proplancima i livadama, kao i vodenoj površini, Ada ima svoju mikroklimu, pa se zbog nešto niže temperature letnje vreline tamo lakše podnose. Mladen Tomić i Rade Kovačević dolaze na Adu da se rashlade kad god imaju vremena. Obično tu leti provode svoje slobodne dane, a kupanje u jezeru, kažu, čini da se osećaju kao da su na moru. Za starije Beograđane hlad Ade Ciganlije čini je savršenim mestom za druženje uz duge partije šaha, čak i kada je napolju 38 stepeni. 

Partija šaha u dubokom hladu na Adi Ciganliji.
Lido, Zemun.
Mladi na Adi Ciganliji.

Iako Beograđani u svom gradu imaju gde da pobegnu od velikih vrućina, nakon toga se vraćaju u svoje domove, u čijem okruženju nema dovoljno drveća, a često ni mesta da se ono posadi. Osim pružanja hlada, drveće igra još jednu važnu ulogu – prečišćava gradski vazduh. Isto to rade i mikroalge, koje su u „upijanju ugljen-dioksida“ iz vazduha čak 10 do 50 puta efikasnije u odnosu na drvo. Osim toga, mikroalge upijaju i štetne čestice od zagađenja iz vazduha i tako ga dodatno prečišćavaju. Kako bi poboljšali kvalitet vazduha u gradovima na mestima gde nema dovoljno prostora za sadnju drveća, naučnici Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu osmislili su “tečno drvo”, LIQUID 3, koje čini akvarijum od 600 litara vode sa algama. LIQUID 3 “menja” dva drveta starosti 10 godina ili 200 kvadrata travnjaka. Prvo “tečno drvo” u Srbiji postavljeno je ovog leta ispred zgrade Opštine Stari grad u Beogradu. Na ovoj lokaciji u njegovom sastavu je i pametna klupa, koja se napaja solarnom energijom i pruža prolaznicima priliku za predah i punjenje baterija na mobilnim telefonima.

˝Tečno drvo˝ ispred Gradske opštine Stari grad.
Dr Ivan Spasojevic, jedan od autora projekta iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

Usled klimatskih promena vremenske prilike u Srbiji nastaviće da se menjaju, a temperature će rasti čak i brže od svetskog proseka. Ukoliko globalna temperatura poraste u proseku za 1 stepen, u Srbiji će porasti za 2.

To možda ne deluje kao mnogo, ali treba imati u vidu da su se Pariskim sporazumom o klimi Srbija i ostale države potpisnice obavezale da porast prosečne globalne temperature ostane znatno ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Ukoliko planeta nastavi da se zagreva, ekstremne vremenske prilike poput, požara, suša i velikih poplava biće sve češće i sve intenzivnije i dugotrajnije.

Požar izazvan paljenjem strnjike na poljima pored autoputa u blizini Beograda.
Nesanitarna deponija kod Požarevca.

Najveći uzrok klimatskih promena su ljudske aktivnosti, a najpre korišćenje fosilnih goriva čijim sagorevanjem se emituju gasovi sa efektom staklene bašte (GHG). Taj pojačani efekat staklene bašte i prekomerno zagrevanje planete, čine da kulture koje poljoprivrednici u Srbiji uzgajaju daju manje plodova i da izvori, koji u jednom periodu godine imaju dovoljno veliki protok da voda stigne do sela na većim nadmorskim visinama - tokom leta presuše. Zbog efekta staklene bašte se i stanovnici gradova tokom leta osećaju kao ribe na suvom. 

Vetropark u blizini Alibunara.

Da bismo dugoročno obezbedili uslove za život za ljude na celoj planeti, pa i u Srbiji, potrebno je da prestanemo sa dogrevanjem staklene bašte, odnosno da smanjimo emisije GHG, napuštanjem fosilnih goriva i prelaskom na obnovljive izvore energije, poput sunca i vetra. Kako su negativne posledice klimatskih promena, iako ih možda još uvek svi ne „vidimo“, već tu, moramo da im se prilagodimo da bismo opstali. Mnoga pametna rešenja za to već postoje. Samo ih treba primeniti. 

Zlatarsko jezero, Kokin brod.
Reka Uvac kod mesta Kokin brod.

Autor fotografija: Vladimir Živojinović/EastPic, leto 2021. 

Icon of SDG 02 Icon of SDG 03 Icon of SDG 06 Icon of SDG 09 Icon of SDG 11 Icon of SDG 13 Icon of SDG 15 Icon of SDG 17

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve