Niš, mart 2020 – Na tržištu Srbije godišnje se nađe oko 20 miliona elektronskih i električnih aparata. Kako potražnja za njima raste, a cene im padaju, stari aparati se sve više bacaju. Ukoliko završe na deponiji, električni i elektronski uređaji postaju opasan otpad. U vodu i zemlju ispuštaju elemente opasne po zdravlje, kao što su živa, olovo i kadmijum, a u vazduh gasove sa efektom staklene bašte (GHG), koji utiču na klimatske promene. Jedan bačeni frižider, na primer, ispusti u atmosferu istu količinu CO2 kao avion koji pređe skoro pola zemljine kugle (10.000 km).

Električni i elektronski uređaji, međutim, mogu da se recikliraju, i to tako da se od njih dobije nov i ponovo upotrebljiv proizvod, bezbedan za životnu sredinu. Upravo time se bavi preduzeće Jugo-Impex E.E.R. iz Niša. Da bi elektronski ili električni otpad umesto na deponiji završio u njihovom pogonu za reciklažu dovoljan je jedan telefonski poziv. Ekipa koja sakuplja otpad dolazi na kućnu adresu i besplatno ga odnosi. Od 10.000 tona frižidera koliko se godišnje baci u Srbiji, uspeli su da sakupe 4.000 tona. Kada se pravilno reciklira, sve što čini jedan frižider ponovo je upotrebljivo.

 „Iz jednog frižidera reciklažom dobijamo oko 20 odsto plastike, 63 odsto gvožđa, 6 odsto obojenih metala, 10 odsto pur praha koji nastaje preradom pur pene, kao i oko 1 odsto freona i ulja“ – objašnjava inženjer održavanja postrojenja i opreme u Jugo-Impexu, Nenad Todorović.

„Pur pena se koristi kao izolacija u rashladnim uređajima, i ona sadrži freon. Freon je jedan od gasova koji imaju najveći uticaj na klimatske promene. Pravilnom reciklažom freon izvlačimo iz pur pene i od opasnog otpada dobijamo potpuno bezbedan pur prah od koga mi pravimo novi proizvod koji ima dobre upijajuće (apsorbujuće) moći. Ovo je prvi takav proizvod u regionu napravljen 100 odsto od recikliranog materijala, i koristi se kao absorber za mrlje od ulja i nafte“ – navodi inženjer održavanja postrojenja i opreme u Jugo-Impeksu, Goran Zdravković.

Pravilnom reciklažom frižidera sprečavamo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a proizvodnjom apsorbera dobijamo koristan proizvod bezbedan po životnu sredinu.

U Jugo-Impeksu očekuju se da će tokom naredne dve godine zahvaljući reciklaži frižidera biti uklonjeno oko 10 tona freona, što će dovesti do smanjenja emisije 16.5 tona ugljen-dioksida godišnje.

Reciklaža otpada doprinosi zaštiti životne sredine, jer se kroz ovakav proces pravilno sakuplja, transportuje, tretira i zbrinjava opasan otpad. Sa ekonomske strane,  materijali koji se reciklažom vraćaju u upotrebu značajno su jeftiniji u odnosu na iste materijale dobijene klasičnim industrijskim procesima, a cirkularni model proizvodnje doprinosi i otvaranju novih radnih mesta.  

Povećanje cirkularnosti potrošnje i proizvodnje jedan je od globalnih Ciljeva održivog razvoja (Cilj broj 12) i doprinosi napretku u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (Poglavlje 27 fokusirano na životnu sredinu i klimatske promene) 

Proizvodnja apsorbera od pur pene iz frižidera je nagrađena kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Više o pravilnoj reciklaži električnog i elektronskog otpada možete pogledati u ovom videu.

Icon of SDG 11 Icon of SDG 12 Icon of SDG 13

UNDP UNDP u svetu

A

Albanija Alžir Angola Argentina Avganistan Azerbejdžan

B

Bahrein Bangladeš Barbados Beliz Belorusija Benin Bocvana Bolivija Bosna i Hercegovina Brazil Burkina Faso Burundi Butan

Č

Čad

C

Centralnoafrička Republika

Č

Čile

C

Crna Gora

D

Demokratska Narodna Republika Koreja Dominikanska Republika Džibuti

E

Egipat Ekvador Ekvatorijalna Gvineja El Salvador Eritreja Esvatini Etiopija

F

Filipini

G

Gabon Gambija Gana Gruzija Gvajana Gvatemala Gvineja Gvineja Bisau

H

Haiti Honduras Hrvatska

I

Indija Indonezija Irak (Republika) Iran Istočni Timor

J

Jamajka Jemen Jermenija Jordan Južna Afrika Južni Sudan

K

Kambodža Kamerun Kazahstan Kenija Kina Kipar Kirgistan Kolumbija Komori Kongo (Demokratska Republika) Kongo (Republika) Kosovo* (po rezoluciji 1244) Kostarika Kuba Kuvajt

L

Lao NDR Lesoto Liban Liberija Libija

M

Madagaskar Malavi Maldivi Malezija Mali Maroko Mauricijus i Sejšeli Mauritanija Meksiko Mijanmar Moldavija Mongolija Mozambik

N

Namibija Nepal Niger Nigerija Nikaragva

O

Obala Slonovače

P

Pacifik Pakistan Panama Papua Nova Gvineja Paragvaj Peru Program pomoći palestinskom narodu

R

Ruanda Ruska Federacija

S

Samoa (predstavništvo za više zemalja) Sao Tome i Principe Saudijska Arabija Senegal Severna Makedonija Sijera Leone Sirija Somalija Srbija

Š

Šri Lanka

S

Sudan Surinam

T

Tadžikistan Tajland Tanzanija Togo Trinidad i Tobago Tunis Turkmenistan Turska

U

Uganda Ujedinjeni Arapski Emirati Ukrajina Urugvaj Uzbekistan

V

Venecuela Vijetnam

Z

Zambija Zelenortska ostrva Zimbabve